Sreda, 29.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Džulijan Barns – originalan i u novom romanu

Knjiga „Elizabet Finč” objavljena kod nas samo mesec dana posle britanskog izdanja
Џулијан Барнс (Фото: EPA/Alessandro Della Bella)

Novi roman Džulijana Barnsa „Elizabet Finč” objavljen je u „Geopoetici” samo mesec dana posle britanskog izdanja, u prevodu sa engleskog Vuka Šećerovića. Reč je o jednom od prvih prevoda ove knjige u svetu na druge jezike.

Po rečima urednice Jasne Novakov Sibinović, Barns je i u ovoj knjizi originalan, kada je reč o pristupu temi, ali i uvek drugačiji, u odnosu na njegove dosadašnje romane.

– Ovoga puta on piše o jednoj upečatljivoj ženi, o profesorki kulture i civilizacije na kursu za odrasle, inspirativnoj ličnosti koja podstiče druge. Narator, njen učenik, podrobno opisuje njen fizički izgled i karakterne osobine. Međutim, u svom maniru, pored fiktivnih ličnosti, Barns u priču uključuje i istorijsku ličnost Julijana Otpadnika, poslednjeg paganskog rimskog cara, kome je u okviru trodelne romaneskne strukture posvećen drugi, središnji deo. To je jedna od odlika Barnsove proze, on piše o određenoj istorijskoj ličnosti, komentarišući prošlost i savremenost, kritički posmatrajući britansko društvo. Kada narator u romanu govori o profesorki Elizabet Finč, pre svega ističe njen stav prema neophodnosti autonomnog i kritičkog mišljenja, o potrebi čoveka da „misli svojom glavom”. Ovde postoji i jasno razgraničenje između akademskog obrazovanja i širine znanja, prvo označava sputanost institucijama, drugo je otvorenost duha, učenje kroz čitav život. Još jedno važno težište ove priče počiva na temama ljubavi i prijateljstva. Narator i bivši učenik Elizabet Finč posle prisnog druženja dolazi u posed njenih rukopisa i razmišljanja, što je takođe važan deo knjige – istakla je Jasna Novakov Sibinović.

Evo jednog rečitog odlomka, vezanog upravo za rukopise glavne junakinje, ali i primera Barnsove kritike britanske istorije i savremenosti:

„A iz ove beleške se vidi kako se pripremala za predavanja:

– Da su crkve bile manje monoteističke i manje dogmatske, da nije bilo progona Onih Koji Nisu Kao Mi, Britanci bi se slobodnije mešali sa drugima, ukrštanje rasa bi postalo normalna pojava, a bela koža ne bi bila znak nadmoći. Tako bi u društvu bilo manje očiglednih obeležja statusa, bogatstva i moći. Možda bi onda britanska istorija bila priča o zemlji koja uči različitosti, umesto što ih prenebregava i potiskuje. Umesto osvajačke zemlje na koju drugi gledaju sa suzdržanim uvažavanjem ili otvorenim gnušanjem, bila bi zemlja koja upravlja svetom (ili bar delom sveta) drugačije – dajući primer onih vrlina koje su često prisutne u društvu, mada su obično u zapećku, kao što su tolerancija, liberalnost, benevolentna otvorenost prema drugima. To je teško ostvarivo iz položaja u kome se sada nalazimo.”

Prevodilac Vuk Šećerović primetio je da je ova Barnsova knjiga bila zahtevna za prevođenje, ali da predstavlja piščev kredo u idejnom i formalnom smislu, kao i svojevrsno poigravanje beletristikom i publicistikom. Takođe, on je otkrio i to da je lik Elizabet Finč u stvari Barnsov omaž Aniti Brukner (1928‒2016), engleskoj nagrađivanoj književnici i istoričarki umetnosti, profesorki na Kembridžu.

Kada je reč o formi romana, Šećerović je dodao da su prvi i treći deo romaneskni, dok je središnji, u vidu eseja i u montenjevskom duhu, posvećen Julijanu Otpadniku, u neku ruku piščevom imenjaku.

– Upravo u vezi sa ovom istorijskom ličnošću u romanu je iznesen stav da je istorija krenula u pogrešnom smeru prihvatanjem hrišćanstva kao zvanične monoteističke religije, kao i to da svaki pojam ili ideja koji sadrže prefiks „mono”, gde spada i monogamija, po sebi predstavljaju jednoumlje, jednoobraznost, ograničavanje. Sa druge strane, paganski svet je oličenje pluralizma i slobode– zapazio je Šećerović.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.