Nijedna država EU nije na putu da reši problem gojaznosti

Evropska potrošačka organizacija Beuc upozorila je države članice da se pod hitno donesu odluke koje će obezbediti zdravije okruženje i mere koje će smanjiti stopu prekomerne telesne težine i gojaznosti u EU. U najnovijem izveštaju Svetske zdravstvene organizacije koji se odnosi na Evropu navodi se da je zabrinjavajuće da nijedna država EU nije na putu da ublaži ovaj problem iako su se na to obavezali do 2025. godine. Istraživanja pokazuju da 60 odsto odraslih u EU ima prekomernu telesnu težinu ili gojaznost, a najviše zabrinjava podatak da su pogođene i mlađe generacije, pa čak jedno od troje dece suočava se s ovim problemom. U izveštaju se upozorava da nije dobro da se odgovornost za ovaj zdravstveni problem prebacuje na same građane, umesto da se donose mere u interesu javnog zdravlja. SZO je naglasila da je vrlo važno to što se donose mere protiv oglašavanja nezdravih namirnica i hrane, pri čemu se posebno ciljaju deca, te da je u tom smislu neophodno doneti i obavezujuća pravila EU. Generalna direktorka Beuca Monik Gojan izjavila je da ovakvi podaci i stope gojaznosti među mladima ne iznenađuju.

– Iako vlade i pojedinačne organizacije godinama znaju šta je neophodno učiniti da se uhvate ukoštac s ovom zdravstvenom krizom, nisu preduzeli nikakve akcije koje bi problem rešile u celoj populaciji – rekla je Gojanova. Ona je istakla da ne postoje brza i laka rešenja za problem koji traje decenijama. Bilo je, međutim, mnogo pokušaja da se prekomerna težina i gojaznost smanje, od označavanja nutritivne vrednosti na proizvodima, promocije zdravih obroka, ali je oglašavanje nezdravih namirnica mnogo agresivnije i dostupnije mlađoj populaciji, koja se o tome informiše preko društvenih mreža.

– Na isti način kao što se to čini s nezdravim namirnicama bilo bi dobro da se preusmeri na zdravu hranu, koja mora da postane široko dostupna i pristupačna. Opet je bitno da se insistira na označavanju poput nutri-skora, koji pomaže potrošačima da donose zdravije odluke – navodi se u istraživanju i apelima za borbu protiv gojaznosti. Antrfile

Obroci za neuhranjenu decu 16 odsto skuplji

Cene sirovih sastojaka za pripremu terapijskih obroka za neuhranjenu decu porašće do 16 odsto zbog ruske invazije na Ukrajinu i poremećaja na tržištu usled pandemije, procenjuje Unicef, a prenosi Tanjug. Bez dodatnih finansijskih sredstava tokom narednih šest meseci, još 600.000 mališana može ostati bez osnovne terapijske hrane – visokoenergetske kaše napravljene od sastojaka koji uključuju kikiriki, ulje, šećer i dodatne hranljive materije, piše Rojters.

Unicef nije precizirao koliko bi veća sredstva bila potrebna za održavanje programa medicinskog tretmana neuhranjenosti kod dece. U izveštaju se navodi da kutija specijalne hrane koja sadrži 150 paketića – što je dovoljno za šest do osam nedelja tretmana kako bi se ozbiljno neuhranjeno dete zdravstveno oporavilo – košta u proseku oko 41 dolar. Pored širih pritisaka na prehrambenu bezbednost, uključujući i klimatske promene, rast cena bi mogao da dovede do „katastrofalnih” nivoa teške neuhranjenosti, upozorili su iz Unicefa.

Ozbiljna iscrpljenost od neuhranjenosti, koja podrazumeva da su deca premršava za svoju visinu, pogađa 13,6 miliona dece mlađe od pet godina i dovodi do smrti jednog od petoro dece u toj starosnoj grupi. Čak i pre rata i pandemije, dvoje od troje najmlađih nije imalo pristup terapijskoj hrani koja je neophodna za spasavanje njihovih života, saopštila je ova organizacija.