Nedelja, 26.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
75. KAN

Prvi takmičari za „Zlatnu palmu”

Belgijski film „Osam planina” je film o muškom prijateljstvu, ruski „Žena Čajkovskog” o nesrećnom braku što vodi u ludilo, dok je film Marka Belokija ponovo posvećen ubijenom italijanskom premijeru Aldu Moru
Из филма „Жена Чајковског” (Фото: Прес служба 75. Кана)

Kan - Takmičenje za „Zlatnu palmu” počelo je zvanično juče, svetskim premijerama filmova „Osam planina” belgijskog rediteljskog i bračnog dvojca Šarlot Vandermerš i Feliksa van Groeningena, i „Žena Čajkovskog” ruskog scenariste i reditelja Kirila Serebrenikova.

Zanimljivo je da je belgijski autorski par, u kojem Šarlot – inače glumica i pisac, sada debituje i kao reditelj uz svog supruga, film „Osam planina” snimio u Italiji na italijanskom jeziku i sa slavnim italijanskim glumcima, a prema istoimenom bestseleru i na više jezika prevođenom romanu pisca Paola Konjetija. Ovo je delikatna i humanistična priča o prijateljstvu, očinstvu, životnim izborima. O deci koja postaju muškarci koji pokušavaju da izbrišu tragove svojih očeva i bez obzira na životne preokrete uvek se vraćaju na to isto mesto – u planine (u lancu Alpa) i planinsko selo. U te predele u kojima ih susreti uvode u ljubav i gubitke i stalno podsećaju na poreklo, na sudbinsko odvajanje, ali i na to šta znači imati prave prijatelje za ceo život.

Junaci „Osam planina” su Pjetro (Luka Marineli) i Bruno (Alesandro Borgi), iza njih u pozadini stalno su planine na koje se tokom tri decenije svakodnevno penju i fizički i psihički. Vamdermeršova i Groeningen filigranski tkaju univerzalnu priču o neizbežnoj potrazi za sobom kroz trud da se ostane veran ljudima oko nas. Jednostavna a epska filmska priča smeštena u prelepoj i zadivljujućoj prirodi na nekih dve hiljade metara nadmorske visine...

Iz filma „Osam planina”

Kiril Serebrenikov („Leto”, „Petrov grip”) u svojoj istorijskoj, kostimiranoj drami „Žena Čajkovskog”, snimljenoj u njemu svojstvenom magličasto baršunastom i ubrzano pokretnom vizuelnom stilu, vodi gledaoce kroz jedan od ključnih delova biografije vanvremenskog ruskog kompozitora Petra Iljiča Čajkovskog. Kroz onaj deo u kojem se svetlo baca na buran odnos i vezu između Čajkovskog i njegove supruge Antonjine Miljukove, njegovom bivšom studentkinjom i obožavateljkom, lepom i bistrom aristokratkinjom koja je mogla da ima sve što želi ali je, opsesivno ga proganjajući ljubavnim pismima, izabrala njega.

Ishitreni pristanak na brak sa Antonjinom, Čajkovskog koji se borio sa sopstvenim homoseksualnim sklonostima, dovodi i do ličnih i do bračnih lomova i nesreće. Pokušavaće da se reši Antonjine na sve moguće načine od kojih su mnogi bili brutalni. Serebrenikov gradi svoj film na toj klackalici na kojoj je s jedne strane čovek koji pokušava da venčanjem promeni svoj život i stane na kraj glasinama koje ga prate, a na drugoj strani ta prelepa mlada žena odlučna da izdrži sve kako bi ostala s njim. Rezultat toga je ozbiljna i teška psihička kriza Čajkovskog i potpuno mentalno uništenje Antonjine, koja je ponižena, osramoćena i odbačena završila u ustanovi za mentalno obolele, gde je i skončala 1917. godine. „Žena Čajkovskog” je valjan i važan film i baš kao i „Osam planina” otkupljen je za prikazivanje i u Srbiji („Megakom film”)...

U kanskom netakmičarskom programu „Premijere”, legendarni i u Kanu tako često prisutni italijanski reditelj Marko Belokio (prošle godine mu je bila uručena „Zlatna palma” za životno delo i prikazan film „Marks može da čeka”), predstavio je svoj petočasovni film, zapravo seriju „Spoljašnja noć”, u kojem se ponovo tematski vraća na otmicu i ubistvo italijanskog premijera Alda Mora čemu je već posvetio svoje moćno delo „Dobro jutro noći”. U novom filmu, koji će bioskopska publika gledati iz dva dela, Belokio eksperimentiše narativnom formom širokog obima kako bi se približio višestrukim tačkama gledišta likova koji su bili glavni akteri i žrtve te tragedije.

Iz filma „Spoljašnja noć” 

Uzbudljiva i temeljna Belokijeva priča ponovo smeštena u tu kobnu građanskoratnu 1978. godinu između Crvenih brigada i države, sa krvavim nasiljem na ulicama, eksplozivima, pucnjavama, otmicama. U godinu kada je Aldo Moro kidnapovan nakon zasede u kojoj je masakrirana cela njegova policijska pratnja, što je bio direktan napad na srce države. Belokio se bavi svom mogućom težinom tih 55 grozomornih Morovih pritvoreničkih dana na tajnoj lokaciji, obeleženih pismima i saopštenjima Crvenih brigada. Pedeset i pet dana nade, straha, pregovora, neuspeha, dobrih namera i loših poteza koje je pratio čitav svet. A kraj se zna: telo ubijenog premijera Alda Mora ostavljeno je u automobilu u centru Rima, tačno na pola puta između zaraćenih strana.

 Belokio kao i uvek čvrsto drži rediteljske uzde u svojim rukama i nadmoćno i italijanskoj i svetskoj publici nudi opominjući film u kojem je toliko toga i već poznatog, ali i sasvim novog, sada do kraja osvetljeno...

Video-obraćanje Zelenskog

Posle ceremonije otvaranja Kanskog festivala preksinoć, emitovano je video-obraćanje predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, koji je pozvao novu generaciju filmskih stvaralaca da se suprotstave diktatorima kao što je to učinio Čarli Čaplin u svom filmu „Veliki diktator” u kojem je glumio Adolfa Hitlera, preneli su mediji,

Pošto je rat u Ukrajini sveprisutna tema, njegova senka lebdela je i nad Kanom, a u debatama je dominirala tema o ulozi filma u periodima nasilja.

Zelenski, obučen u svoju prepoznatljivu maslinastozelenu košulju, izazvao je gromoglasne ovacije prisutnih dok je govorio o povezanosti filma i stvarnosti i prisećajući se filmskih klasika poput „Apokalipsa danas” Frensisa Forda Kopole i „Veliki diktator” Čarlija Čaplina.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.