Utorak, 28.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Porasle novčane doznake naše dijaspore

(Срђан Печеничић)

Svetska banka je 11. maja 2022. objavila publikaciju „Migracije i razvoj”, u kojoj se ističe očekivanje da će se u tekućoj godini doznake migranata u države s niskim i srednjim prihodima (LMIC) povećati za 4,2 procenta i dostići 630 milijardi dolara. Ovo je usledilo nakon skoro rekordnog oporavka od 8,6 odsto u 2021. godini, kad su tokovi doznaka dostigli 605 milijardi dolara.

Pritom se očekuje da će doznake u Ukrajinu, koja je najveći primalac u Evropi i centralnoj Aziji, porasti za više od 20 procenata. Međutim, tokovi doznaka u mnoge zemlje centralne Azije, za koje je glavni izvor Rusija, verovatno će naglo pasti. Smanjenje novčanih doznaka, u kombinaciji s rastućim cenama hrane, đubriva i energenata, verovatno će povećati rizike za prehrambenu bezbednost i pogoršati siromaštvo u mnogim zemljama. Ekstremno pogoršanje međudržavnih odnosa između Zapada i Istoka i „ruska specijalna operacija” u Ukrajini izazvali su velike humanitarne, migracione i izbegličke krize i rizike za globalnu ekonomiju, koja se još suočava s uticajem pandemije kovida 19, kao i pogoršanje životnog standarda ljudi širom sveta.

U pripremi je okupljanje zvaničnika na Međunarodnom forumu za pregled migracija, za koje stručnjaci Svetske banke predlažu stvaranje Koncesionalnog fonda za finansiranje migracija za podršku odredišnim zajednicama, uz napomenu da bi isti mogao da pruži i finansijsku podršku zajednicama porekla migranata koje su doživele povratnu migraciju tokom krize zbog kovida 19, koja je trajala tokom 2020. i 2021. U to vreme broj međunarodnih migranata je opao. Međutim, ukrajinska kriza je preokrenula taj trend, uključujući izbeglice iz Ukrajine. Prema UNHCR-u, 5,5 miliona Ukrajinaca otišlo je u Poljsku i druge zemlje. Još veći broj lica je interno raseljen. Broj međunarodnih migranata i izbeglica verovatno će dostići oko 286 miliona u 2022.

Brz tempo i obim raseljavanja Ukrajinaca skrenuli su pažnju globalne politike sa drugih regiona u razvoju i naroda pogođenih krhkošću, sukobima i nasiljem. Pomerio se i fokus kreatora politike s rešavanja ekonomskih migracija na rešavanje potreba izbeglica. Ova promena verovatno će i dalje biti u žiži aktuelnosti. Tokom 2021. godine, prilivi doznaka snažno su porasli u Latinskoj Americi i Karibima (25,3 odsto), podsaharskoj Africi (14,1 odsto), Evropi i Centralnoj Aziji (7,8 odsto), Bliskom istoku i Severnoj Africi (7,6 odsto) i Južnoj Aziji (6,9 odsto). Doznake u istočnu Aziju i Pacifik pale su za 3,3 odsto.

Ne računajući Kinu, tokovi doznaka su veoma značajan izvor spoljnog finansiranja zemalja s niskim i srednjim dohocima (LMIC) od 2015. godine. Među ekonomijama u kojima prilivi doznaka imaju veoma visok udeo u BDP-u su Liban (54 procenta), Tonga (44 procenta), Tadžikistan (34 procenta), Republika Kirgistan (33 procenta) i Samoa (32 procenta). Doznake pripadnika dijaspore u Srbiju povećale su se u 2021. za 18,4 odsto i dostigle četiri milijarde i 598 miliona dolara. To je u odnosu na bruto domaći proizvod Srbije 7,3 procenta. Rast je dobrim delom rezultat snažnije ekonomske aktivnosti u Evropskoj uniji i Srbiji. Tako su se i doznake migranata iz Srbije povećale za 20,8 odsto i dostigle 471 milion dolara. Tome su verovatno doprineli i digitalni nomadi koji su stecište našli u Srbiji. Ali to nije loš znak.

Na globalnom nivou, prosečna cena slanja 200 dolara bila je šest procenata u četvrtom tromesečju 2021, što je dvostruko više od cilja SDG od tri procenta. Najjeftinije je bilo slati novac u južnu Aziju (4,3 odsto), a najskuplje u podsaharsku Afriku (7,8 odsto). U publikaciji Svetske banke navodi se kako se globalnim upravljanjem migracijama mogu ojačati i olakšati prekogranični tokovi doznaka. Događaji u vezi s pokazateljima Cilja održivog razvoja (SDG) u vezi s migracijama čiji je čuvar Svetska banka – povećanje obima doznaka kao procenta bruto domaćeg proizvoda (indikator SDG 17.3.2) i smanjenje troškova doznaka (indikator SDG 10.c.1) bez sumnje su od velike važnosti.

Prof. dr Vladimir Grečić

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.