Петак, 01.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Порасле новчане дознаке наше дијаспоре

(Срђан Печеничић)

Светска банка је 11. маја 2022. објавила публикацију „Миграције и развој”, у којој се истиче очекивање да ће се у текућој години дознаке миграната у државе с ниским и средњим приходима (LMIC) повећати за 4,2 процента и достићи 630 милијарди долара. Ово је уследило након скоро рекордног опоравка од 8,6 одсто у 2021. години, кад су токови дознака достигли 605 милијарди долара.

Притом се очекује да ће дознаке у Украјину, која је највећи прималац у Европи и централној Азији, порасти за више од 20 процената. Међутим, токови дознака у многе земље централне Азије, за које је главни извор Русија, вероватно ће нагло пасти. Смањење новчаних дознака, у комбинацији с растућим ценама хране, ђубрива и енергената, вероватно ће повећати ризике за прехрамбену безбедност и погоршати сиромаштво у многим земљама. Екстремно погоршање међудржавних односа између Запада и Истока и „руска специјална операција” у Украјини изазвали су велике хуманитарне, миграционе и избегличке кризе и ризике за глобалну економију, која се још суочава с утицајем пандемије ковида 19, као и погоршање животног стандарда људи широм света.

У припреми је окупљање званичника на Међународном форуму за преглед миграција, за које стручњаци Светске банке предлажу стварање Концесионалног фонда за финансирање миграција за подршку одредишним заједницама, уз напомену да би исти могао да пружи и финансијску подршку заједницама порекла миграната које су доживеле повратну миграцију током кризе због ковида 19, која је трајала током 2020. и 2021. У то време број међународних миграната је опао. Међутим, украјинска криза је преокренула тај тренд, укључујући избеглице из Украјине. Према УНХЦР-у, 5,5 милиона Украјинаца отишло је у Пољску и друге земље. Још већи број лица је интерно расељен. Број међународних миграната и избеглица вероватно ће достићи око 286 милиона у 2022.

Брз темпо и обим расељавања Украјинаца скренули су пажњу глобалне политике са других региона у развоју и народа погођених крхкошћу, сукобима и насиљем. Померио се и фокус креатора политике с решавања економских миграција на решавање потреба избеглица. Ова промена вероватно ће и даље бити у жижи актуелности. Током 2021. године, приливи дознака снажно су порасли у Латинској Америци и Карибима (25,3 одсто), подсахарској Африци (14,1 одсто), Европи и Централној Азији (7,8 одсто), Блиском истоку и Северној Африци (7,6 одсто) и Јужној Азији (6,9 одсто). Дознаке у источну Азију и Пацифик пале су за 3,3 одсто.

Не рачунајући Кину, токови дознака су веома значајан извор спољног финансирања земаља с ниским и средњим дохоцима (LMIC) од 2015. године. Међу економијама у којима приливи дознака имају веома висок удео у БДП-у су Либан (54 процента), Тонга (44 процента), Таџикистан (34 процента), Република Киргистан (33 процента) и Самоа (32 процента). Дознаке припадника дијаспоре у Србију повећале су се у 2021. за 18,4 одсто и достигле четири милијарде и 598 милиона долара. То је у односу на бруто домаћи производ Србије 7,3 процента. Раст је добрим делом резултат снажније економске активности у Европској унији и Србији. Тако су се и дознаке миграната из Србије повећале за 20,8 одсто и достигле 471 милион долара. Томе су вероватно допринели и дигитални номади који су стециште нашли у Србији. Али то није лош знак.

На глобалном нивоу, просечна цена слања 200 долара била је шест процената у четвртом тромесечју 2021, што је двоструко више од циља СДГ од три процента. Најјефтиније је било слати новац у јужну Азију (4,3 одсто), а најскупље у подсахарску Африку (7,8 одсто). У публикацији Светске банке наводи се како се глобалним управљањем миграцијама могу ојачати и олакшати прекогранични токови дознака. Догађаји у вези с показатељима Циља одрживог развоја (СДГ) у вези с миграцијама чији је чувар Светска банка – повећање обима дознака као процента бруто домаћег производа (индикатор СДГ 17.3.2) и смањење трошкова дознака (индикатор СДГ 10.ц.1) без сумње су од велике важности.

Проф. др Владимир Гречић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.