Ponedeljak, 27.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Handke i Kusturica junaci našeg doba

Nova prozna Kusturičina knjiga „Vidiš li da ne vidim” kao svojevrsni omaž piscu nobelovcu
Петер Хандке, Емир Кустурица (Фотографије А. Васиљевић)

Nova prozna knjiga Emira Kusturice „Vidiš li da ne vidim” objavljena je u „Kolu” Srpske književne zadruge, o 130. godišnjici ove izdavačke kuće, kao svojevrsni omaž Peteru Handkeu. Ovo delo predstavljeno je u SKZ-u, uz učešće akademika Matije Bećkovića, prof. dr Mila Lompara i autora.

Akademik Matija Bećković govorio je o sličnostima i razlikama Handkea i Kusturice:

– Ova dva junaka našeg doba najsličnija su u različitostima. Za jednoga od njih neko je jednom rekao da je mešavina stidljivosti i agresivnosti, a drugi je napisao da srećno detinjstvo proživaljava samo u sećanju. Handke je osetio da mu ponestaje jezika, a Kusturica da mu je dosta slika. Međutim, i Kusturica i Handke dokaz su toga da je moguće dobiti „Zlatnu palmu” i Nobelovu nagradu, a ne služiti isključivo političkoj korektnosti već umetnosti i slobodi izgovorene reči.

Emir Kusturica objasnio je zatim svoju fascinaciju time da je jedan svetski pobunjenik, kakav je Handke, uopšte stao na našu stranu i baš ovde stekao takvu polularnost:

– Razumevanje Handkea nemoguće je bez poznavanja Ničea, bez ekscentričnosti koja započinje njegovom idejom da nema Boga, da postoji uzvišeni čovek i njegovo delo, za razliku od Dostojevskog, koji je smatrao da bez Boga nema harmonije. Kolektivno nesvesno i kolektivno pamćenje važniji su od pojedinca, što je u suprotnošću sa Ničeovom mišlju. Handke je u stvari vernik koji piše o ateistima. Verujem da bi se Niče danas, da je živ, vratio ideji Boga kako bi prevazišao haos i nihilizam koji nas okružuju – rekao je poznati reditelj i pisac, ističući posebno neobičnu strukturu ovog izdanja, koja će biti najveći doprinos posveti jednog umetnika drugome.

„Ova knjiga posvećena je čovjeku koji nije pisao samo knjige izvan socioistorijskih skica, što su ovde napomenute i mogu biti pogubne po ljudsku zajednicu; njegov život odvijao se u carstvu jezika, nije pristao da bude ’trkač’, šetao je kroz život i u tempu svojih koraka pisao svoje knjige. Nije se zanosio hipi pokretom, nije bio bitnik, nije se miješao u ’68, nije prišao nijednom socijalnom vatrometu koji je služio društvenim promjenama i pomenutim modernizacijama. Njegov život i djelo potvrđuju da vrijeme nije linearna pojava i da umjetnost, za razliku od nauke, izlazi na kraj sa ovim fenomenom”, napisao je Kusturica.

Prof. dr Milo Lompar ukazao je na nekoliko različitih vrsta pripovedanja u ovom delu, na prepoznatljiv dokumentarni sloj koji počiva na autobiografskoj podlozi, zatim, proces pripovedne fikcionalizacije, kao i esejistički sloj.

– Sama priča ima dva junaka. To su Peter Handke i Emir Kusturica: Kusturica pripoveda o Handkeu, premda nam često u tom pripovedanju Handke kazuje nešto o Kusturici. Oni su, međutim, pripovedno udvojeni u svom identitetu: Handke dobija simboličko preimenovanje u Petra Apostola Speleologa, dok se prezime Kusturice pojavljuje u različitim, humoristički motivisanim, pogrešnim oblicima. Kao da je unutrašnji sadržaj njihovih identiteta oblikovan kroz igru pripovednih ogledala. Oblikujući Handkea kao igrača na sajli razapetoj između dve rastavljene obale, ili zgrade, kao plesača nad ponorom, u korespondenciji sa Ničeovom predstavom o Zaratustri, pripovedač nam je predočio igru njegove svesti, najskriveniji pokret njegovog duha – rekao je prof. dr Milo Lompar, objasnivši i dvojako značenje naslova knjige, (proisteklog iz situacije u bioskopskoj sali, u trenutku kada je pripovedačeva glava zasmetala gledaocu iza njega), a koji zapravo ukazuje na razliku između spoljašnjeg vida i introspekcije.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sladjana MakicKostic
Bez potrebe za besmislenim poredjenjem.Bosanci prisvajaju sve.Handke je symbol Kosova i Metohojije i Srbije .Nema nikakve veze za Bosnom.Morava iz njegovih knjiga i poznanstva sa Srbima ,sa Kosova,nemaju veze sa kusturicm.
Dragan Pik-lon
Ova dva svetska velikana se izvanredno dopunjuju iako se bave razlicitiim zanrovima u umetnosti.Jedan je majstor reci a drugi slika.Civilizacija mnogo dobija njiihovim priijateljstvom.
Gordana
Hvala Handkeu i Kusti, otvarali su nam oci dugo godina da bi u danasnjim svetskim okolnostima konacno progledali . Lepo je svojim razumom doci do istine.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.