Subota, 25.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Park ćirilice otvoren na „Ćiriličnoj baštini”

(Фотографије Слободан Јовичић)

Bajina Bašta – Četvrta „Ćirilična baština” u Bajinoj Bašti, manifestacija posvećena negovanju i podsticanju korišćenja ćirilice, počela je preksinoć uz glavni događaj – otvaranje prvog Parka ćirilice u nas. To je uređen prostor u centru varoši sa slovom ć kao znamenjem, klupama nalik knjigama koje su omaž srpskim velikanima, ćiriličnom tastaturom pogodnom i za sedenje, info-tablama, dečjim igralištem sa azbukom, spomenicima...

Reči Svetog Ćirila „Uslišite, Sloveni, vsi slovo, ježe krjepit srca i umi” istaknute su na glavnom obeležju parka. Cela ta postavka simbolično ukazuje da je ćirilica naše istorijsko pismo kojim su napisane naše najznačajnije knjige, ali i pismo naše budućnosti lako primenjivo i u svetu savremenih komunikacija.

Okupilo se i staro i mlado da prisustvuje ovom događaju, zaigralo se kolo KUD-a „Jelek” u glavnoj ulici, na bini zasvirali muzičari Gudačkog trija RTS-a, u slavu ćirilice, čiju upotrebu Bajina Bašta neguje više od drugih.

– Park ćirilice jedinstven je u Srbiji i okruženju, a značaj ovog pisma je i značaj očuvanja našeg identiteta. Mi smo danas igrali za ćirilicu, mi danas živimo ćirilicu. A veliki broj dece u parku najava je da će on biti izuzetno posećen – rekla je Vesna Đurić, predsednica opštine Bajina Bašta. Inicijator „Ćirilične baštine” Siniša Spasojević najavio je da će, uz Park ćirilice, u ovom kraju nastati i muzej ćirilice, a zatim posebnu zahvalnost za višegodišnji uspeh te manifestacije iskazao je gradskom arhitekti Milošu Jelisavčiću, direktoru užičkog Arhiva Željku Markoviću, kao i potpisniku ovih redova iz lista „Politika”.

Predavanje u sali Ustanove „Kultura” na temu „Sporovi oko ćirilice” održao je prof. dr Milo Lompar, predsednik Zadužbine Miloša Crnjanskog i jedan od vodećih intelektualaca u borbi za očuvanje našeg pisma. On je ukazao da se s potiskivanjem ćirilice krenulo u 20. stoleću. Počev od stvaranja Jugoslavije, pa od komunističke vlasti, kada su uvedene četiri varijante srpskohrvatskog jezika, nakon čega je u prvi plan izbila hrvatska jezička politika, koja je u Ustav te republike 1974. stavila da se u Hrvatskoj govori jezik koji u „svojoj formi jeste hrvatski književni jezik”.

– Bile su to faze kojima se odvajala jezička materija. Kod pisma ide drastičnije: već potkraj SFRJ ćirilično pismo se ne vidi unutar prostora Hrvatske, na uzmaku je u BiH, pa i unutar same Srbije, naročito u Beogradu. Ni u protekle tri decenije nakon raspada Jugoslavije takvo zatečeno stanje nema mogućnosti u Srbiji da se promeni. Naše pismo je najtužnije dane doživelo u trenutku kad je bilo logično da mu se vratimo bez ikakvog kompleksa ili osećanja krivice. Kod nas je formirana jedna intelektualna klima, dejstvo na propagandnoj ravni koje podrazumeva apsolutnu arbitražu u svim identitetskim pitanjima. Ono traje do dana današnjeg, uključujući televizije na nacionalnim frekvencijama i druge sadržaje. Ta vrsta arbitraže dovodi vas u startu u defanzivan položaj ako bilo šta hoćete da promenite jer dolazite u poziciju da morate da se pravdate po raznim osnovama. Tu je i mehanizam onemogućavanja ravnopravnog položaja ćirilice, koja je znatno manje zastupljena kod nas od latinice. Suočeni smo, dakle, s jednim sistematski organizovanim društvenim inženjeringom, opravdavanim od intelektualaca koji zagovaraju jednu vrstu denacionalizacije srpske kulture, a političari to sprovode bez ikakvog otpora. Mi, stoga, uopšte nismo u poziciji da govorimo o promeni položaja ćirilice. Smatram da to ne odgovara pravičnosti, te da ogromna odgovornost nije na tim intelektualcima, nego na političarima, koji moraju shvatiti da su pitanja jezika i pisma ona na kojima će ovaj narod opstati ili propasti – kazao je Lompar, uz apel da se sistematski unapredi položaj ćirilice u javnoj sferi.

Njemu je ovde uručena zahvalnica „Ćirilične baštine” za negovanje ćirilice, srpskog jezika i pisma.

Arno Gujon dobitnik „Ćirilične darovnice”

Tokom četvorodnevne „Ćirilične baštine” organizuje se niz programa. Na konkursu za pesmu posvećenu ćirilici (oko 100 pesama pristiglo iz pet država) pobednička je „Pismo” autorke Marine Nikolić. Sledi učenička debata „Ćirilica–latinica”, predstava „Bedemi ćirilice”, Karavan kulture govora, predavanje o ranoj srpskoj pismenosti, izložba kaligrafskih radova, beseda u manastiru Rača posvećena Ćirilu i Metodiju, stručna tribina na kojoj govore Arno Gujon, Slobodan Roksandić i Radovan Knežević. Na kraju (24. maja) sledi uručivanje nagrade „Ćirilična darovnica”, čiji je ovogodišnji dobitnik humanitarac Arno Gujon. Za, kako se obrazlaže, njegove zasluge u otvaranju škola srpskog jezika u inostranstvu, pomoć školama na Kosmetu, učešće u Karavanu kulture govora i drugo, pa i zato što koristi ćirilicu u objavama na društvenim mrežama, prepoznajući koliko je za naš identitet ćirilica značajna.

 

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

на многаја љета
Паметно за оригинално представљање у туризму, за ћирилицу само освешћено грађанство и цивилизована држава која поштује свој историјски и културни идентитет.
Petar Dozet
Lepo je zaista sve ono u čemu uživamo, pogotovo ono u čemu uživaju i drugi i zašto nas poštuju i drugi. Prilično je opasno, historijski neistinito i štetno intenzivno vezivati naš identitet za religiju i pismo, jer se na taj način stiče dojam da nemamo ništa drugo što je vredno i autentično. Istorija Srba je mnogo duža i od pisma i od religije, a i mnogo duže će trajati od obe ove stvari.
Бата
Да ли је ово лош симболични изговор за иначе никакву бригу о ћирилици у свакодневици - тематски парк ?! Не би ме чудило да на улазу у тај парк стоји извињење онима који у ћирилици виде великосрпску претњу, или нека стална изложба неких NVO о великосрпском шовинизму. Цинизам на страну, докле год је ћирилица инфериорна у рекламама и таблама фирми, на телевизијским натписима, на паковањима робе коју купујемо, у штампи... ништа неће помоћи десет оваквих "изговор-паркова".
Darko
Odlicna ideja. Inace prodjite kroz Uzice i pogledajte koliko ima(nema) cirilicnih natpisa na javnim mestima-grad sa preko 90 procenata srpskog stanovnistva.
Gale
Прво власт да примени закон о ћирилици који је сам донела.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.