Sud u Kijevu izdao poternicu za odbeglim Viktorom Janukovičem

KIJEV- Ukrajinski sud danas je na suđenju u odsustvu naredio hapšenje bivšeg predsednika Viktora Janukoviča, optužujući ga za izdaju zbog sporazuma koji je potpisao 2010. godine o produženju ruskog zakupa pomorskih objekata na Krimu.

Sporazum, koji je u Ukrajini poznat kao Harkovski pakt, omogućio je Rusiji da zadrži svoju Crnomorsku flotu u krimskoj luci Sevastopolj, preneo je Rojters.

Janukovič, koji je pobegao u Rusiju 2014. nakon masovnih protesta, već je osuđen na 13 godina zatvora u odsustvu zbog izdaje, prenosi Tanjug.

Taj slučaj je bio vezan za pismo koje je 1. marta 2014. godine uputio predsedniku Rusije Vladimiru Putinu u kojem je od njega tražio da upotrebi rusku vojsku i policiju za uspostavljanje reda u Ukrajini.

Janukovič je ranije negirao sve optužbe.

Podsetimo, Ukrajina želi da uđe u Evropsku uniju, ali ne po svaku cenu i neće prihvatiti razne ucene, izjavio je Viktor Janukovič predsednik Ukrajine 2012. godine za vreme praznovanja dana nezavisnosti te zemlje. Janukovič je smatrao da je put u EU i dalje prioritet, ali pod uslovom da se rukovodstvu u Kijevu ne postavljaju uslovi koje ne može da ispuni. Iako nije ulazio u detalje, jasno je da je to bio odgovor na zahteve da se bivši premijer Julija Timošenko što pre pusti iz zatvora.

– Cilj je Ukrajine da postane moderna evropska država, ali nećemo dopustiti da nam se EU meša u unutrašnje stvari – objasnio je tada Janukovič, dodajući da su sloboda i nezavinost preduslov za procvat Ukrajine.

Predsednik Ukrajine smatrao je da sa Rusijom može da se poboljša saradnja i da se zajednički osvajaju nova tržišta, na primer u Aziji.

Posle hapšenja Julije Timošenko, rukovodstvo u Kijevu je bilo pod stalnim pritiskom zapadnih zemalja. Zbog toga se Viktor Janukovič više okrenuo Moskvi sa kojom je imao odličnu trgovinsku razmenu. “Srećna je okolnost da Ukrajina može da prebrodi bilo kakvu eventualnu zapadnu blokadu jer njena roba uglavnom prodaje na prostranstvu bivšeg SSSR, govorio je tada.

Nakon što je odbacio ukrajinsko-evropski sporazum o pridruživanju, Janukovič je zbačen sa funkcije u Ukrajinskoj revoluciji 2014. 

Janukovič je bio guverner Donjecke oblasti, od 1997. do 2002. Bio je premijer Ukrajine od 21. novembra 2002. do 7. decembra 2004. i od 28. decembra 2004. do 5. januara 2005, pod predsednikom Leonidom Kučmom. Janukovič se prvi put kandidovao za predsednika 2004. godine: prošao je u drugi krug izbora i prvobitno je proglašen za pobednika protiv bivšeg premijera Viktora Juščenka. Međutim, izbori su bili prepuni optužbi za izbornu prevaru i zastrašivanje birača. Ovo je izazvalo široke proteste i građani su potom okupirali Trg nezavisnosti, a protesti su porasli u ono što je postalo poznato kao Narandžasta revolucija. Vrhovni sud Ukrajine poništio je drugi krug izbora i naložio drugi krug izbora. Janukovič je izgubio ove druge izbore od Juščenka. Bio je premijer drugi put od 4. avgusta 2006. do 18. decembra 2007. godine, pod predsednikom Juščenkom.

Janukovič je izabran za predsednika 2010. godine, pobedivši premijerku Juliju Timošenko. Međunarodni posmatrači su izbore ocenili slobodnim i poštenim. U novembra 2013. započeo je niz događaja koji su doveli do njegovog svrgavanja sa mesta predsednika. Janukovič je odbacio sporazum o pridruživanju EU, odabravši umesto toga da nastavi sa spasavanjem ruskog kredita i bližim vezama sa Rusijom. To je dovelo do protesta i okupacije kijevskog Trga nezavisnosti, niza događaja koji su zagovornici pridruživanja Ukrajine Evropskoj uniji nazvali "Evromajdan". U januaru 2014. ovo se razvilo u smrtonosne sukobe na Trgu nezavisnosti i u drugim oblastima širom Ukrajine. Ukrajinski parlament je 22. februara 2014. izglasao da ga smeni sa funkcije i zakaže nove izbore na osnovu toga što se "ograničio u obavljanju svojih ustavnih dužnosti".

Trenutno živi, predpostavlja se, u egzilu u Rusiji.