Nedelja, 26.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kad je klekovača bila „antigripin”

Propagandni materijali predstavljeni su na neobičnoj izložbi „Oglašavanje u vreme pandemije španske groznice 1918/1919. godine”, koju su ovih dana priredili studenti Akademije strukovnih studija Zapadna Srbija ‒ Odsek Valjevo
(Фото С. Ћирић)

Valjevo - „Ostanite kod kuće!”, „Obavezno nošenje maski!”, „Obavezna distanca!” Ovo nisu samo aktuelne poruke koje su se širom sveta mogle čuti i videti tokom pandemije virusa korona, isti takvi apeli bili su upućivani stanovništvu i pre više od sto godina u novinskim oglasima, na uličnim plakatima, tokom jedne druge pošasti. Takvi i njima slični propagandni materijali predstavljeni su na neobičnoj izložbi „Oglašavanje u vreme pandemije španske groznice 1918/1919. godine”, koju su ovih dana priredili studenti Akademije strukovnih studija Zapadna Srbija ‒ Odsek Valjevo, uz mentorstvo svojih profesora dr Vladimira Krivošejeva i dr Biljane Rabasović. Prikupili su, sistematizovali, selektirali i prezentovali oglase, nekomercijalne i komercijalne, iz stranih časopisa tog vremena, vremena pandemije koja je u svetu odnela oko 50 miliona, u Srbiji više od 100 hiljada života.

Tokom krize izazvane pandemijom uočene su pojačane promotivne aktivnosti, obilje nekomercijalnih i komercijalnih poruka, ukazuju autori izložbe. Nekomercijalne šalje država i one sadrže upozorenja, savete kako se ponašati, apele na odgovornost... Komercijalne oglasne poruke služile su za prodaju različitih proizvoda i usluga, kako onih koji zaista mogu da pomognu tako i onih koji tome ne doprinose...

‒ Jedna od poruka građanima odnosila se na to kako da u kućnim uslovima besplatno naprave zaštitne maske. Istovremeno, i danas poznata konfekcijska kuća „Tom Tejlor” reklamirala je svoje fensi maske koje je prodavala po ceni od 35 centi ‒ naveo je dr Vladimir Krivošejev, jedan od mentora projekta. Za razliku od očekivanih oglasa koji su se odnosili na različita medicinska sredstva, dodatke ishrani, sredstva za dezinfekciju, bilo je i nekih neočekivanih, dodao je on.

‒ Reklamirale su se cipele, uz poruku, analogno onoj našoj „Čizma glavu čuva”, da ako su vam suve noge, nećete oboleti. Proizvođači bicikala poručivali su građanima da se na posao voze dvotočkašem, a ne tramvajem... Reklamirani su klaviri, gramofoni koji su obezbeđivali zabavu u karantinu, kao i telefoni kojima su osobe u izolaciji mogle da budu u kontaktu sa bližnjima ‒ naveo je Krivošejev.

Bilo je i komičnih oglasa, od onih koji su poručivali da zaštitne maske štede puder za lice, do pomalo vulgarnih koji su glasili: „Ne kijajte u tuđu supu!” ili „Nosite maske i ne pljujte svakoga!” Masovno su reklamirane „lekovite” cigarete koje prodiru u bronhije, „tamo gde nijedan oralni lek na pomaže”. Nuđeni se viski, konjak, rum, rakija kao efikasna sredstva za borbu protiv influence...

Sve ovo su bili oglasi objavljivani u inostranstvu, Srbija, još zauzeta posledicama ratne stihije, nije ni stigla da se posveti organizovanom informisanju građana o merama protiv epidemije. Tek znatno kasnije, kada se smrtonosna epidemija uveliko završila i španska groznica postala znatno bezazlenija sezonska bolest pojavljivali su se i kod nas oglasi za različite medicinske preparate... Tako, na primer, prilikom naleta sezonskog gripa 1927. godine u listu „Vreme” objavljena je reklama za Selters vodu kao preventivu ovoj bolesti, a uz nju i šaljivi članak sa karikaturom pod naslovom „Španska bolest i užički lekovi”. U njemu se navodi da su u beogradskim rakidžinicama, rakija, klekovača i pršuta naručivani kao „prva pomoć”, „antigripin” i „pastile”.

Sličnosti

Autori izložbe navode da su u vreme pandemije španske groznice pre više od sto godina širom sveta organizovane različite preventivne mere usmerene i na ograničavanje kretanja. Zabeleženo je da su đaci i studenti svoje domaće zadatke slali profesorima redovnom poštom, da su imali telefonske konsultacije sa svojim predavačima, da su se dešavala i venčanja putem telefonske veze...

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.