Кад је клековача била „антигрипин”

Ваљево - „Останите код куће!”, „Обавезно ношење маски!”, „Обавезна дистанца!” Ово нису само актуелне поруке које су се широм света могле чути и видети током пандемије вируса корона, исти такви апели били су упућивани становништву и пре више од сто година у новинским огласима, на уличним плакатима, током једне друге пошасти. Такви и њима слични пропагандни материјали представљени су на необичној изложби „Оглашавање у време пандемије шпанске грознице 1918/1919. године”, коју су ових дана приредили студенти Академије струковних студија Западна Србија ‒ Одсек Ваљево, уз менторство својих професора др Владимира Кривошејева и др Биљане Рабасовић. Прикупили су, систематизовали, селектирали и презентовали огласе, некомерцијалне и комерцијалне, из страних часописа тог времена, времена пандемије која је у свету однела око 50 милиона, у Србији више од 100 хиљада живота.

Током кризе изазване пандемијом уочене су појачане промотивне активности, обиље некомерцијалних и комерцијалних порука, указују аутори изложбе. Некомерцијалне шаље држава и оне садрже упозорења, савете како се понашати, апеле на одговорност... Комерцијалне огласне поруке служиле су за продају различитих производа и услуга, како оних који заиста могу да помогну тако и оних који томе не доприносе...

‒ Једна од порука грађанима односила се на то како да у кућним условима бесплатно направе заштитне маске. Истовремено, и данас позната конфекцијска кућа „Том Тејлор” рекламирала је своје фенси маске које је продавала по цени од 35 центи ‒ навео је др Владимир Кривошејев, једaн од ментора пројекта. За разлику од очекиваних огласа који су се односили на различита медицинска средства, додатке исхрани, средства за дезинфекцију, било је и неких неочекиваних, додао је он.

‒ Рекламирале су се ципеле, уз поруку, аналогно оној нашој „Чизма главу чува”, да ако су вам суве ноге, нећете оболети. Произвођачи бицикала поручивали су грађанима да се на посао возе двоточкашем, а не трамвајем... Рекламирани су клавири, грамофони који су обезбеђивали забаву у карантину, као и телефони којима су особе у изолацији могле да буду у контакту са ближњима ‒ навео је Кривошејев.

Било је и комичних огласа, од оних који су поручивали да заштитне маске штеде пудер за лице, до помало вулгарних који су гласили: „Не кијајте у туђу супу!” или „Носите маске и не пљујте свакога!” Масовно су рекламиране „лековите” цигарете које продиру у бронхије, „тамо где ниједан орални лек на помаже”. Нуђени се виски, коњак, рум, ракија као ефикасна средства за борбу против инфлуенце...

Све ово су били огласи објављивани у иностранству, Србија, још заузета последицама ратне стихије, није ни стигла да се посвети организованом информисању грађана о мерама против епидемије. Тек знатно касније, када се смртоносна епидемија увелико завршила и шпанска грозница постала знатно безазленија сезонска болест појављивали су се и код нас огласи за различите медицинске препарате... Тако, на пример, приликом налета сезонског грипа 1927. године у листу „Време” објављена је реклама за Селтерс воду као превентиву овој болести, а уз њу и шаљиви чланак са карикатуром под насловом „Шпанска болест и ужички лекови”. У њему се наводи да су у београдским ракиџиницама, ракија, клековача и пршута наручивани као „прва помоћ”, „антигрипин” и „пастиле”.

Сличности

Аутори изложбе наводе да су у време пандемије шпанске грознице пре више од сто година широм света организоване различите превентивне мере усмерене и на ограничавање кретања. Забележено је да су ђаци и студенти своје домаће задатке слали професорима редовном поштом, да су имали телефонске консултације са својим предавачима, да су се дешавала и венчања путем телефонске везе...