Недеља, 26.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кад је клековача била „антигрипин”

Пропагандни материјали представљени су на необичној изложби „Оглашавање у време пандемије шпанске грознице 1918/1919. године”, коју су ових дана приредили студенти Академије струковних студија Западна Србија ‒ Одсек Ваљево
(Фото С. Ћирић)

Ваљево - „Останите код куће!”, „Обавезно ношење маски!”, „Обавезна дистанца!” Ово нису само актуелне поруке које су се широм света могле чути и видети током пандемије вируса корона, исти такви апели били су упућивани становништву и пре више од сто година у новинским огласима, на уличним плакатима, током једне друге пошасти. Такви и њима слични пропагандни материјали представљени су на необичној изложби „Оглашавање у време пандемије шпанске грознице 1918/1919. године”, коју су ових дана приредили студенти Академије струковних студија Западна Србија ‒ Одсек Ваљево, уз менторство својих професора др Владимира Кривошејева и др Биљане Рабасовић. Прикупили су, систематизовали, селектирали и презентовали огласе, некомерцијалне и комерцијалне, из страних часописа тог времена, времена пандемије која је у свету однела око 50 милиона, у Србији више од 100 хиљада живота.

Током кризе изазване пандемијом уочене су појачане промотивне активности, обиље некомерцијалних и комерцијалних порука, указују аутори изложбе. Некомерцијалне шаље држава и оне садрже упозорења, савете како се понашати, апеле на одговорност... Комерцијалне огласне поруке служиле су за продају различитих производа и услуга, како оних који заиста могу да помогну тако и оних који томе не доприносе...

‒ Једна од порука грађанима односила се на то како да у кућним условима бесплатно направе заштитне маске. Истовремено, и данас позната конфекцијска кућа „Том Тејлор” рекламирала је своје фенси маске које је продавала по цени од 35 центи ‒ навео је др Владимир Кривошејев, једaн од ментора пројекта. За разлику од очекиваних огласа који су се односили на различита медицинска средства, додатке исхрани, средства за дезинфекцију, било је и неких неочекиваних, додао је он.

‒ Рекламирале су се ципеле, уз поруку, аналогно оној нашој „Чизма главу чува”, да ако су вам суве ноге, нећете оболети. Произвођачи бицикала поручивали су грађанима да се на посао возе двоточкашем, а не трамвајем... Рекламирани су клавири, грамофони који су обезбеђивали забаву у карантину, као и телефони којима су особе у изолацији могле да буду у контакту са ближњима ‒ навео је Кривошејев.

Било је и комичних огласа, од оних који су поручивали да заштитне маске штеде пудер за лице, до помало вулгарних који су гласили: „Не кијајте у туђу супу!” или „Носите маске и не пљујте свакога!” Масовно су рекламиране „лековите” цигарете које продиру у бронхије, „тамо где ниједан орални лек на помаже”. Нуђени се виски, коњак, рум, ракија као ефикасна средства за борбу против инфлуенце...

Све ово су били огласи објављивани у иностранству, Србија, још заузета последицама ратне стихије, није ни стигла да се посвети организованом информисању грађана о мерама против епидемије. Тек знатно касније, када се смртоносна епидемија увелико завршила и шпанска грозница постала знатно безазленија сезонска болест појављивали су се и код нас огласи за различите медицинске препарате... Тако, на пример, приликом налета сезонског грипа 1927. године у листу „Време” објављена је реклама за Селтерс воду као превентиву овој болести, а уз њу и шаљиви чланак са карикатуром под насловом „Шпанска болест и ужички лекови”. У њему се наводи да су у београдским ракиџиницама, ракија, клековача и пршута наручивани као „прва помоћ”, „антигрипин” и „пастиле”.

Сличности

Аутори изложбе наводе да су у време пандемије шпанске грознице пре више од сто година широм света организоване различите превентивне мере усмерене и на ограничавање кретања. Забележено је да су ђаци и студенти своје домаће задатке слали професорима редовном поштом, да су имали телефонске консултације са својим предавачима, да су се дешавала и венчања путем телефонске везе...

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.