Stari savski most ne može da se ruši

Planom posebnih namena „Beograd na vodi”, član 4.4.1.3. predviđena je rekonstrukcija mosta, a ne rušenje, te namera gradske vlasti da se sruši nije moguća dok se postojeći Plan posebnih namena ne promeni. Zbog emotivne vezanosti Beograđana i osetljivosti na nepotrebna finansijska opterećenja nisam siguran da bi inicijativa za promenu i izmenu plana, po pitanju rušenja mosta, uspešno prošla.

Sasvim je jasno opredeljenje gradske vlasti za njegovo rušenje, jer buka koju proizvode tramvaji i druga vozila iznosi oko 100 decibela, koliko sam mogao da ocenim ispod mosta, i da će proračunata buka u naselju biti oko 80 decibela, što je znatno više od dozvoljenog. Između ostalog, razlog rušenja je i remetilačka vizura prema već ionako monotonom naselju zgrada istih visina „Beograda na vodi”, kad se gleda sa šetališta suprotne obale i s pozicije Beton hale.

Predlog koji ću izneti, da bi se zadovoljile obe strane je sledeći: Most rekonstruisati u pešački. Radi poboljšanja vizura, vertikalne štapove, koji polaze iz luka, zameniti čeličnim sajlama i most obojiti u belo. Na taj način dobila bi se transparentnost koja ne bi ugrožavala sagledavanje naselja, a most bi ostao na zadovoljstvo emotivno vezanih za postojeću strukturu.

Novi most bio bi vizuelno neutralan i izgrađen pored postojećeg, pešačkog, uklapao bi se u postojeću šemu starog mosta, oblika duboko urezanog u moždane neurone starih Beograđana.

Zdravko Zdravković,
arhitekta