Ponedeljak, 27.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
BELEŠKE S PUTA: KAPADOKIJA

Zemlja neverovatne prirode

Let balonom je glavna ali ne i jedina turistička atrakcija prelepe turske oblasti u regiji Anadoliji, nastale pre više od 5.000 godina, okružene ugašenim vulkanima
Кападокија (Фото Pexels)

„Jel’ vam prvi put da letite balonom?”, pita Turčin Ali Kebapči dok veštim pokretima pomera ventile i pušta plamen iz gorionika kako bi odvojio letelicu od zemlje.

„Jeste”, uglas viču turisti, njih tridesetak, zbijeni u tesnim odeljcima ogromne korpe.

„I meni”, odgovara naš pilot sa širokim osmehom na licu i, naravno, cela dolina se ori od smeha.

Avantura zavisi od jačine vetrova

Baš to je bilo potrebno da se i oni koji strahuju od nepoznatog ili se plaše visine, ali su ipak želeli da se upuste u neobičnu jednočasovnu avanturu na kapadokijskom nebu, oslobode straha. Zbog nje su ustali pre svitanja i u hladnoj noći vozeći se nekim od stotina kombija stigli na destinaciju – pred dolinu iz koje je trebalo da se balonom vinu u vazduh.

I tu je neizvesnost bila velika: da li će radarska kontrola dati dozvolu za poletanje? Grupa koja je boravila u Kapadokiji pre nas četiri dana je dolazila na odredište u cik zore u nadi da će poleteti. Ali, dozvolu nijednog jutra nisu dobili. Razlog je jak vetar koji duva dolinama i brdima ove turske oblasti, a jedini period u toku dana kada povremeno stane je baš rano jutro – između pet i osam časova.

I dok se korpa nečujno odvaja od polja, zadivljeno gledamo oko sebe. Na stotine crvenih, žutih, zelenih, plavih i šarenih balona noseći radoznale putnike polako kreće na svoj let. Uskoro je nebo iznad Bele i Crvene doline prepuno šarenih letelica koje na različitim visinama počinju obilazak.

„Sada ćete videti lepote Bele doline”, odjekuje glas našeg pilota dok stručno upravlja balonom smanjujući plamen gorionika kako bismo se spustili što niže.

I tek nekoliko metara iznad zemlje provlačimo se između stubova koje je priroda vajala milionima godina. Turisti žure da fotografišu prelepi krajolik i da naprave što više selfija dok se zora polako probija kroz oblake terajući mrak.

Dolina monaha, Zelve crkva (Foto D. Ivanović)

Iz Bele odlazimo u Crvenu dolinu, gde nas dočekuje još neobičniji prizor: kao da smo na drugoj planeti. Stotine stubova crvenkaste boje s „kapama” na vrhu šire se dolinom i okolnim brdima, a Ali provlači balon između njih.

„Auuuuuu!”, viču putnici dok korpa gotovo dodiruje vrhove stubova i brdo ispred nas, ali pilot pun samopouzdanja „izvlači” letelicu iznad doline i polako se penjemo ka oblacima. Oko nas sve postaje neobično tiho.

„Nalazimo se na visini od 400 metara”, obaveštava nas Ali. Čini nam se da stojimo na jednom mestu u vazduhu. Osećamo blago podrhtavanje korpe, a pilot nas uverava da je sve u redu: to su, kako kaže, samo vazdušne struje.

Nastavljamo magično putovanje – letimo iznad Doline ljubavi, kapadokijskih brda i polja zadivljeni onim što vidimo. Predeli ispod nas prepuni nestvarnih oblika i nebo oko nas puno šarenih balona. Tišinu koja nas obavija samo povremeno prekidaju Alijev glas i buka gorionika kad naš pilot pojačava ili smanjuje plamen.

„Zašto se spuštamo?!”, viču putnici. „Nije prošlo ni pet minuta.”

I kao po komandi, svi gledamo na satove i u mobilne telefone: prošlo je sat i pet minuta. Nama se činilo kao da je ova avantura trajala trenutak. Vreme za prizemljenje je zaista došlo, iako su mnogi bili razočarani što ne mogu da lete makar minut duže.

Za samo nekoliko sekundi na do tada praznom polju kojem smo se lagano približavali stvorili su se Alijevi pomoćnici, koji su automobilom dovezli i ogromnu ravnu prikolicu. Baš na nju Ali je spustio korpu balona i zamolio turiste da sačekaju samo još nekoliko trenutaka: toliko je bilo potrebno mladićima da obezbede korpu, prihvate vrh balona, obore ga na zemlju kako ne bi pao na putnike i donesu merdevine kako bi se gosti spustili na zemlju. I dok smo svi izašli iz korpe, pred nama je već bio raspremljen sto sa čašama i „šampanjcem” u obliku soka da nazdravimo za naš prvi let balonom.

Ova atrakcija glavni je turistički događaj u Kapadokiji, ali ne i jedini. Još mnogo šta može da se vidi u ovoj prelepoj turskoj oblasti u regiji Anadoliji, nastaloj pre više od 5.000 godina i okruženoj ugašenim vulkanima. Milionima godina vulkanski pepeo i lava, erozije zemljišta, voda i vetar stvarali su prelepe predele s jedinstvenim stubovima s „kapama”, takozvanim vilinskim dimnjacima, koji se uzdižu u dolinama i stenama u kojima su ljudi milenijumima, sve do današnjih dana, svijali svoje domove.

Zelve kuće  (Foto D. Ivanović)

Selo Zelve

U blizini grada Urgupa, na uzvišenju duboko u stenama, nalazi se selo Zelve, koje je sve do pedesetih godina prošlog veka bilo naseljeno. U želji da sačuvaju lokalitet i njegov značaj, ali i da omoguće dolazak turista u što većem broju, turske vlasti su preselile žitelje Zelvea na drugu lokaciju, a selo je postalo turistička destinacija.

Samo mesto raštrkano je po uzvišenjima, a umesto kuća kakve smo navikli da vidimo, ljudi su pravili domove u stenama. Veruje se da su prvi stanovnici u ovim krajevima bili Hetiti i da su prvi domovi na liticama stvoreni između drugog i trećeg milenijuma pre nove ere. Kasnije su ovaj kraj najviše naseljavali hrišćani, pre svega Grci, koji su 1922. godine, zbog razmene stanovništva, morali da napuste tursku teritoriju.

Na padinama i u dolinama žitelji Zelvea gajili su najčešće grožđe, a osim domova, u stenama su pravili i crkve, ostave za hranu i sve ostalo što im je bilo neophodno za život u ovom kraju.

Dolina monaha

Među dolinama nesvakidašnje lepote nalazi se i Dolina monaha u kojoj su kamene formacije vulkanskog porekla, takozvani vilinski dimnjaci, više od 15 metara. Po legendi, monasi koji su pre četiri ili pet milenijuma došli u ovaj kraj i tražili mesto za život ugledali su tri ogromna stuba, odvojena od drugih i povezana u celinu. Za njih je to bio znak da su naišli na „sveto trojstvo” i baš tu su odlučili da ostanu i naprave domove u stenama. Danas je Dolina monaha još jedna turistička atrakciji u Zemlji lepih konja – Kapadokiji.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

др Слободан Девић
Pa da nisu priznali Kosovo i da im ne prodaju dronove, mozda i da odem. Ovako ...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.