Četvrtak, 30.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TEMA NEDELjE: MPC I SPC: OD RASKOLA DO PRIZNANjA AUTOKEFALNOSTI

„Brzi blagoslov” posle šest decenija

Nije neopravdano zapitati se da li je u davanju autokefalnosti MPC od strane srpske crkve bio u pitanju „međupravoslavni sprint”, u kojem je SPC htela da reši odnose u „istorijskim srpskim crkvenim oblastima” pre nego što to učini neka druga pomesna crkva
Фото ТВ Храм

Ovogodišnje zasedanje najvišeg crkvenog tela Srpske pravoslavne crkve, Svetog arhijerejskog sabora, koje je počelo proslavom stogodišnjice vaspostavljanja Srpske patrijaršije na području njene istorijske i kanonske jurisdikcije, završilo se vešću da je Sabor odlučio da delu tog područja dâ autokefalni status.

U Sremskim Karlovcima srpski arhijereji su nas, kroz reči saborske poslanice povodom jubileja, podsetili da su u „jednu autokefalnu ujedinjenu Srpsku pravoslavnu crkvu” ušle i eparhije na teritoriji današnje Severne Makedonije, među ostalim „istorijskim srpskim crkvenim oblastima”. U Skoplju, na zajedničkoj liturgiji poglavara SPC i arhiepiskopa Stefana, koji je na čelu Makedonske pravoslavne crkve, tri dana posle završetka rada Sabora, patrijarh srpski Porfirije obnarodovao je da je najviše crkveno telo „jednodušno i jednoglasno” donelo odluku da „blagosilja i odobrava, prihvata i priznaje autokefalnost” Makedonskoj pravoslavnoj crkvi. U nedostatku bilo kakvog obrazloženja, ostaje nepoznanica zbog čega je bar 55 godina duga pozicija srpske crkve o „makedonskom pitanju” – a ona je u najkraćem podrazumevala ponudu široke autonomije za jerarhiju koja se 1967. i zvanično otcepila od SPC, ali ne i potpunu nezavisnost, autokefaliju – iznenada promenjena. Uz sve uvažavanje neotuđivog prava crkve da odlučuje o svojoj organizaciji, kanonskoj jurisdikciji, koja u ovom slučaju srpskoj crkvi nesporno pripada, trebalo bi uvažiti i pravo vernika da o ovako važnoj odluci saznaju malo više od konstatacije da je autokefalnost odobrena. Na pitanja „Politike” – zbog čega je Sabor doneo odluku o autokefalnosti, da li su time promenjene pregovaračke pozicije koje je srpska crkva zastupala decenijama u dijalogu s crkvom u Severnoj Makedoniji, kada bi mogao biti donet i zvanični akt o autokefalnosti, budući da pojedini mediji već licitiraju 10. junom kao mogućim datumom i šta će biti sa Ohridskom arhiepiskopijom, koja je godinama pod okriljem SPC – iz Patrijaršije u Beogradu nismo dobili odgovore.

                                                       Kralj Vukašin sa crkvom u ruci, Skoplje (Foto Sandra Gucijan)     

Iz zvaničnih saopštenja i izjava arhijereja teško je sklopiti sliku o čemu je, u stvari, Sveti arhijerejski sabor uopšte raspravljao kada je reč o kanonskom statusu Makedonske pravoslavne crkve i zalečenju rane višedecenijskog raskola. Prvog radnog dana zasedanja, 16. maja, Sabor je saopštio da je primio akt Svetog arhijerejskog sinoda MPC kojim ona prihvata „opštepriznati kanonski status dodeljen joj 1959. godine” i dodao da srpski arhijereji s radošću pozdravljaju makedonsko prihvatanje „statusa najšire moguće autonomije”. Na osnovu tog prihvatanja najšire autonomije od strane MPC i njene molbe da se nađe „bratoljubivo” rešenje konačnog statusa, uspostavljeno je liturgijsko i kanonsko jedinstvo SPC i MPC. Patrijarh Porfirije je, zatim, u Skoplju rekao da je Sabor srpske crkve, priznajući autokefalnost, „izašao u susret molbi Makedonske pravoslavne crkve – Ohridske arhiepiskopije”. Da li je crkva u Severnoj Makedoniji prihvatila autonomiju i zamolila za autokefalnost, odnosno prihvatila da se vrati pod okrilje SPC i istovremeno tražila da se odvoji od nje ili je Srpska pravoslavna crkva s radošću pozdravila vraćanje MPC u njeno okrilje i odgovorila na molbu za rešenje konačnog statusa odobravajući joj nezavisnost? Ostalo je, dakle, nejasno da li je Sabor SPC uopšte raspravljao o autonomiji MPC, kako je javnost protumačila prvo i jedino saopštenje Sabora u kojem je predočeno šta je odlučeno o ovom pitanju, ili se govorilo samo o autokefalnosti.

Ovo majsko zasedanje Svetog arhijerejskog sabora SPC trajalo je neuobičajeno kratko, svega šest dana, imajući u vidu da su prethodnih godina sednice održavane desetak i više dana. Iako su u tih šest dana maja donete krupne odluke o zaceljivanju raskola i odobravanju autokefalnosti MPC, treba podsetiti da su razgovori, formalni i neformalni kontakti SPC i MPC, dijalog o njenom statusu, trajali mnogo duže i da se mere decenijama koje su obeležili usponi i padovi, sastanci i rastanci, zatišja i bure. Što se tiče samo onih skorijih dešavanja na tom putu, Sabor je još 2019. godine, pod predsedavanjem patrijarha srpskog Irineja, odlučio da obnovi dijalog s crkvom u Severnoj Makedoniji i stavio u dužnost Svetom arhijerejskom sinodu da tu odluku sprovede. SPC je tada tim činom podsetila da je ona jedina adresa za kanonsko rešavanje statusa MPC i da je otvorena za dijalog, i to u trenutku kada je Sinod Vaseljenske patrijaršije odlučio da na svoj dnevni red stavi rešavanje žalbe crkve u Severnoj Makedoniji u vezi s njenim statusom. Tadašnja apelacija iz Makedonije rešena je pred ovogodišnje zasedanje Sabora SPC, kada je 9. maja carigradski Sinod saopštio da prima u liturgijsko i kanonsko opštenje MPC, ispostavljajući uslove i njoj (da ostane u granicama države Severne Makedonije i ne koristi „makedonski” u nazivu) i srpskoj crkvi (da reši „administrativna pitanja” sa MPC). Oba puta, izgleda, srpska crkva branila je svoje kanonsko pravo da odlučuje o eparhijama na teritorijama pod njenom jurisdikcijom, i to onima za koje ima potvrdu i u tomosu Vaseljenske patrijaršije iz 1922. godine. Nije neopravdano stoga zapitati se da li je i sada u pitanju bio neki „međupravoslavni sprint”, u kojem je srpska crkva htela da reši odnose i kanonske statuse u „istorijskim srpskim crkvenim oblastima” pre nego što to učini neka druga pomesna crkva, a jedna je bar dva puta jasno stavila do znanja da je spremna da to učini.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

bicete debeogradizovani
ostali ste bez jednog CLANA. meni titove komunisticke crkve ne trebaju. ni profitabilni patrijarsi
Милан Лекић
Мудар потез и чиста савест Светосавске цркве! Потпуно су обесмишљене заслуге Ватикана и југо-комуниста за самопроглашење МПЦ 1967., али и историјски разлози и претензије Бугарске цркве према деловима територије Охридске архиепископије Цариградске патријаршије (ОА-ЦП) Василија II, основане 1019. наследнице древне Јустинијане Приме чије седиште, Царичин град (Г(л)ебане/Глбочица), као и Косово цαρ Манојло Ι "поклања" Немањи 1165. док цар Душан Пећкој патријаршији потчињава грчку Македонију (ОА-ЦП)!
Maskeron
Nepotrebna i kobna greska na koju je SPC zacudjujuce pristala pod pritiskom Zapada, tj pravoslavnog krila odanog Zapadu. To ce nas skupo kostati u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Bosni, na KiM, a dalje i u samoj Srbiji.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.