Snajper naš nasušni

Tes Mata je pohađala četvrti razred osnovne škole. Volela je Arijanu Grande i „Tiktok”. Želela je da vidi „Diznilend”, pa je štedela od džeparca. Tes Mata nikad neće ostvariti ovaj, niti ijedan drugi san. U utorak ju je ubio osamnaestogodišnjak koji je s pištoljem i poluautomatskom puškom upao u njenu učionicu.

Salvador Ramos je iz legalno nabavljenog oružja usmrtio ovu devojčicu, 18 njenih drugarica i drugova iz odeljenja i njihove dve nastavnice.

Kako je moguće da su zločini poput ovog redovna pojava u SAD? Portparol Stejt departmenta Ned Prajs je posle masakra u Teksasu izjavio da on ne ume da strancima objasni šta se dešava i da u ostatku sveta ljudi ne mogu da shvate zašto se ovakva krvoprolića dešavaju u Americi. To je zaista teško razumeti.

PUŠKE U RUKE: Od početka godine prijavljeno je 213 masovnih pucnjava, kako se nazivaju napadi vatrenim oružjem s najmanje četiri žrtve. Pre petnaestak dana beli osamnaestogodišnjak je usmrtio desetoro Afroamerikanaca u supermarketu u Bufalu. Najteže masovno ubistvo u školi odigralo se pre deset godina u Konektikatu, gde je napadač odneo živote 20 mališana i šestoro odraslih. Pre četiri godine bivši učenik je u gimnaziji na Floridi usmrtio 17 đaka i nastavnika.

Za razliku od napada na određenu nacionalnu ili versku grupu, kad se razlozi traže u rasizmu, netrpeljivosti i supremacionizmu, napadi u školu u Teksasu ili na koncertu u Las Vegasu (2017. godine nastradala 61 osoba), objašnjavaju se mentalnim oboljenjima i selebriti kulturom, pri čemu mnogi žele da budu slavni makar i kao masovne ubice i makar posle smrti (Ramosa je policija ubila u akciji). Kako ovakvi motivi postoje i u drugim zemljama, u kojima masovna ubistva ipak nisu redovna pojava, američki slučaj se objašnjava činjenicom da je stanovnicima SAD krajnje lako i jednostavno da na zakonit način dođu i do najubojitijeg oružja. Posle većine masakara ispostavljalo se da je ubica legalno nabavio oružje.

Ono što u ostatku sveta ne shvataju jeste kako to da u Americi u prodavnici kupujete snajper tako jednostavno, takoreći kao da kupujete hleb. Čim je napunio 18 godina, Salvador Ramos je iskoristio pravo koje mu garantuje Drugi amandman. To su američki paradoksi koje je ljudima izvan SAD teško da shvate. Garantovano vam je da možete da nosite pušku po gradu, ali ne i da budete zdravstveno osigurani. Ako niste napunili 21 godinu, ne smete da kupite alkohol, ni da popijete pivo u baru, ali možete da u taj isti bar u Teksasu uđete sa snajperom. Niko vas ne pita zašto skladištite toliko municije kao da se spremate za rat.

NRA MOĆNIJA OD SISTEMA: Kao i uvek posle ovakvih tragedija, i u utorak su političari izjavljivali da su „njihove misli i molitve s porodicama žrtava”, na šta im unesrećeni ljudi odgovaraju da njima ne trebaju molitve, već regulativa za nabavku oružja. Najveći broj Amerikanaca, njih 90 odsto, zagovara strože kontrole. I većina vlasnika oružja podržava reforme. Ipak, reforme ne treba uskoro očekivati jer im se protivi mala, ali dobro organizovana grupa ljudi koji zagovaraju apsolutnu slobodu naoružavanja. Tu spadaju i vlasnici oružja i Nacionalno udruženje za oružje, oružarski lobi poznat kao NRA. Kako ovaj lobi finansira kampanje političara, uglavnom republikanaca, mada ima i demokrata, Senat ne donosi zakone koji bi ograničili slobodu naoružavanja. Brojni senatori ne žele da naljute ni ovaj deo birača ni NRA.

Konzervativi političari ističu da njihov otpor prema promenama nema veze sa NRA, već sa činjenicom da nikome ne možete uskratiti slobodu naoružavanja. Nisu hteli da usvoje ni predlog da se državi dâ rok od 15 dana da proveri kupca zainteresovanog da nabavi oružje. Za mnoge vinovnike masovnih ubistava ispostavljalo se da su ranije pretili i bili nasilni, da su ostavljali poruke mržnje na mrežama i patili od mentalnih oboljenja, ali da nisu naišli na zakonske prepreke da uskladište arsenal. Sistem vas brzo prepozna jedino ako ste osuđivani za krivično delo, pa u tom slučaju ne možete da nabavite oružje. Ipak, i dalje legalno možete da pazarite i najubojitije puške ako ste registrovani zbog problema s drogom i alkoholom ili uhođenja druge osobe, pa čak i ako se nalazite na listi ljudi kojima je zabranjeno da uđu u avion.

POLITIKA U SRCU: „Šta mi tu možemo?”, „Neki su prosto ubice u srcu”, „To se ne može sprečiti”, odgovaraju političari koji se protive reformama. Isti senatori i kongresmeni nikad nisu rekli i da na svetu prosto postoji mnogo radikalnih islamista i terorista u srcu i da se tu ništa ne može. Naprotiv, glasali su za ogromne vojne budžete, podržavali rat protiv terora, odobravali masovno prisluškivanje i saglašavali se sa slanjem dronova koji su sravnjivali sela da bi likvidirali jednog teroristu.

Amerika ima četiri odsto svetskog stanovništva i polovinu svetskog oružja. SAD imaju više komada naoružanja (oko 400 miliona) nego stanovnika (oko 330 miliona). Američki civili imaju više komada oružja nego američki vojnici.

U svim pucnjavama (uključujući masovna ubistva, porodično nasilje, kriminal) svakog dana nastrada 120 Amerikanaca. Od 1975. od vatrenog oružja je poginulo više građana SAD nego u svim američkim ratovima.

Ni pored ove statistike i potresnih scena iz Teksasa, ne treba očekivati da će Vašington napraviti značajan korak. Nešto će se promeniti tek kad se Amerika bude suočila s toliko traumatičnom tragedijom da više niko neće moći da ignoriše problem s oružjem. I još nešto je teško shvatiti – kako to da sudbina male Tes i njenih drugara već nije takva trauma.