Снајпер наш насушни

Тес Мата је похађала четврти разред основне школе. Волела је Аријану Гранде и „Тикток”. Желела је да види „Дизниленд”, па је штедела од џепарца. Тес Мата никад неће остварити овај, нити иједан други сан. У уторак ју је убио осамнаестогодишњак који је с пиштољем и полуаутоматском пушком упао у њену учионицу.

Салвадор Рамос је из легално набављеног оружја усмртио ову девојчицу, 18 њених другарица и другова из одељења и њихове две наставнице.

Како је могуће да су злочини попут овог редовна појава у САД? Портпарол Стејт департмента Нед Прајс је после масакра у Тексасу изјавио да он не уме да странцима објасни шта се дешава и да у остатку света људи не могу да схвате зашто се оваква крвопролића дешавају у Америци. То је заиста тешко разумети.

ПУШКЕ У РУКЕ: Од почетка године пријављено је 213 масовних пуцњава, како се називају напади ватреним оружјем с најмање четири жртве. Пре петнаестак дана бели осамнаестогодишњак је усмртио десеторо Афроамериканаца у супермаркету у Буфалу. Најтеже масовно убиство у школи одиграло се пре десет година у Конектикату, где је нападач однео животе 20 малишана и шесторо одраслих. Пре четири године бивши ученик је у гимназији на Флориди усмртио 17 ђака и наставника.

За разлику од напада на одређену националну или верску групу, кад се разлози траже у расизму, нетрпељивости и супремационизму, напади у школу у Тексасу или на концерту у Лас Вегасу (2017. године настрадала 61 особа), објашњавају се менталним обољењима и селебрити културом, при чему многи желе да буду славни макар и као масовне убице и макар после смрти (Рамоса је полиција убила у акцији). Како овакви мотиви постоје и у другим земљама, у којима масовна убиства ипак нису редовна појава, амерички случај се објашњава чињеницом да је становницима САД крајње лако и једноставно да на законит начин дођу и до најубојитијег оружја. После већине масакара испостављало се да је убица легално набавио оружје.

Оно што у остатку света не схватају јесте како то да у Америци у продавници купујете снајпер тако једноставно, такорећи као да купујете хлеб. Чим је напунио 18 година, Салвадор Рамос је искористио право које му гарантује Други амандман. То су амерички парадокси које је људима изван САД тешко да схвате. Гарантовано вам је да можете да носите пушку по граду, али не и да будете здравствено осигурани. Ако нисте напунили 21 годину, не смете да купите алкохол, ни да попијете пиво у бару, али можете да у тај исти бар у Тексасу уђете са снајпером. Нико вас не пита зашто складиштите толико муниције као да се спремате за рат.

НРА МОЋНИЈА ОД СИСТЕМА: Као и увек после оваквих трагедија, и у уторак су политичари изјављивали да су „њихове мисли и молитве с породицама жртава”, на шта им унесрећени људи одговарају да њима не требају молитве, већ регулатива за набавку оружја. Највећи број Американаца, њих 90 одсто, заговара строже контроле. И већина власника оружја подржава реформе. Ипак, реформе не треба ускоро очекивати јер им се противи мала, али добро организована група људи који заговарају апсолутну слободу наоружавања. Ту спадају и власници оружја и Национално удружење за оружје, оружарски лоби познат као НРА. Како овај лоби финансира кампање политичара, углавном републиканаца, мада има и демократа, Сенат не доноси законе који би ограничили слободу наоружавања. Бројни сенатори не желе да наљуте ни овај део бирача ни НРА.

Конзервативи политичари истичу да њихов отпор према променама нема везе са НРА, већ са чињеницом да никоме не можете ускратити слободу наоружавања. Нису хтели да усвоје ни предлог да се држави дâ рок од 15 дана да провери купца заинтересованог да набави оружје. За многе виновнике масовних убистава испостављало се да су раније претили и били насилни, да су остављали поруке мржње на мрежама и патили од менталних обољења, али да нису наишли на законске препреке да ускладиште арсенал. Систем вас брзо препозна једино ако сте осуђивани за кривично дело, па у том случају не можете да набавите оружје. Ипак, и даље легално можете да пазарите и најубојитије пушке ако сте регистровани због проблема с дрогом и алкохолом или ухођења друге особе, па чак и ако се налазите на листи људи којима је забрањено да уђу у авион.

ПОЛИТИКА У СРЦУ: „Шта ми ту можемо?”, „Неки су просто убице у срцу”, „То се не може спречити”, одговарају политичари који се противе реформама. Исти сенатори и конгресмени никад нису рекли и да на свету просто постоји много радикалних исламиста и терориста у срцу и да се ту ништа не може. Напротив, гласали су за огромне војне буџете, подржавали рат против терора, одобравали масовно прислушкивање и саглашавали се са слањем дронова који су сравњивали села да би ликвидирали једног терористу.

Америка има четири одсто светског становништва и половину светског оружја. САД имају више комада наоружања (око 400 милиона) него становника (око 330 милиона). Амерички цивили имају више комада оружја него амерички војници.

У свим пуцњавама (укључујући масовна убиства, породично насиље, криминал) сваког дана настрада 120 Американаца. Од 1975. од ватреног оружја је погинуло више грађана САД него у свим америчким ратовима.

Ни поред ове статистике и потресних сцена из Тексаса, не треба очекивати да ће Вашингтон направити значајан корак. Нешто ће се променити тек кад се Америка буде суочила с толико трауматичном трагедијом да више нико неће моћи да игнорише проблем с оружјем. И још нешто је тешко схватити – како то да судбина мале Тес и њених другара већ није таква траума.