Umetnica mora da stvara

Vukica Mikača, naša dobro poznata umetnica fotografije, koja je karijeru počela upravo u „Politici”, posebno prepoznatljiva po efektnim, markantnim portretnim snimcima naših poznatih ličnosti iz sveta kulture, objavljivanim i izlaganim i na brojnim postavkama i u zemlji i u inostranstvu, nedavno je dobila i dva priznanja. Kako nam kaže, to su Medaljon časti „Nadežda Petrović” za umetnost, koji joj je dodelio Odbor za međunarodnu saradnju „Diplomatskog biltena” povodom Međunarodnog dana žena i prvog izdanja ovog časopisa (na inicijativu dr Ljiljane Nikšić) i Godišnja nagrada ULUPUDS-a za retrospektivnu izložbu „Promenada”, koja je održana u Kulturnom centru Beograda, u Galeriji „Artget”. Valja dodati da je bila i po četvrti put među nominovima za Nagradu grada Beograda za multimedijalnu izložbu „Ksenija”, koju je ralizovala u saradnji sa Blok galerijom krajem prošle godine. Govoreći za naš list detaljnije o ovim priznanjima, Vukica Mikača kaže:

– Priznanje koje nosi ime naše velike slikarke Nadežde Petrović uručeno mi je za moj dugogodišnji umetnički rad, za izložbe u Ujedinjenim nacijama u Njujorku, Lionu, Cirihu, Solunu, Rimu, Beogradu i čitavom regionu. Ova nagrada je obavezujuća, jer pored toga što je potrebno da umetnik bude dobar stvaralac, potrebno je da bude i častan čovek kakva je bila Nadežda Petrović. Nagrada ULUPUDS-a došla je na predlog kolega. Naravno, nazdravljam nagrade, ali samo umetnik zna koliko je rada, muke, suza i nepravde pretrpljeno u tom međuprostoru dok se do nagrade stigne. Radujem se i tuđim uspesima, nedavno smo proslavili i „Žanku” Tanje Bošković, s kojom sam puno radila. Jedan njen portret koji sam snimila nalazi se u kolekciji Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu.

Da nikako ne miruje naša sagovornica dokazala je i tokom poslednje dve pandemijske godine, kada je bila više nego aktivna.

– Pandemiju sam provela kao i većina u neverici, čuđenju, strahu, s maskom i merama, suzama za preminulim prijateljima i pitanjem kakav ljudski mozak može ovo da smisli. Shvatila sam i da su umetnici gotovo nepotrebni. Naša misija, kao najdelikatnijih ljudi, trebalo bi da bude da oplemenjujemo okrutne, ali oni nemaju nikakvog dodira s umetnošću, slikom, muzikom, baletom... Iz toga proizlazi da se umetnici „dorađuju emotivno” između sebe. Kao da živimo u paralelnom svetu. Pred pandemiju je trebalo da imam izložbe u Torontu i Njujorku, još čekam bolje vreme za tu realizaciju, a da ne bih dozvolila da mi neko ukrade dve godine, u proteklom periodu izlagala sam u Narodnom muzeju Zrenjanina s Dejanom Bogojevićem, učestvovala sam u projektu Duške Jovanić posvećenom Mileni Pavlović Barili u Kulturnom centru Požarevac, pripremala sam izložbu sećanja na Kseniju Zečević... Bez obzira na sve umetnica ima potrebu da radi – kaže nam Vukica Mikača, a mi dodajemo da je njen angažman bio vidljiv i na polju koje se ticalo nezavidnog položaja samostalnih umetnika u našoj zemlji.

– Konstrakta je u pravu, umetnica mora biti zdrava, pogotovo u statusu slobodna. A da bi bila zdrava mora da stvara i da jede, to su nasušne potrebe. Za vreme pandemije egzistencija slobodnog umetnika je bila ugrožena isto kao i poljoprivrednika, frizera, a malo je falilo da budemo preskočeni za pomoć. Uključila sam se maksimalno, moram reći da je Jadranka Jovanović odigrala presudnu ulogu. Dobro je bilo što su sva umetnička udruženja bila jedinstvena u nevolji. Pandemija se utišala ali nevolje umetnika nisu prestale. Slabo se prodaju umetnička dela, zatvaraju se galerije, tiho i nedopustivo je nestala jedna u SKC na Novom Beogradu, preti ULUPUDS-u gubljenje Male galerije... Sve manje je mesta za izlaganje, a sve više kafića. Umetnici u svojim galerijama sami plaćaju prostor, katalog, transport, a gde su prethodno uložena sredstva u realizaciju umetničkih dela, troškova ateljea... Kako biti zdrav? Do pre neku godinu, grad je likovnim umetnicima uplaćivao stimulans za samostalne izložbe u relevantnim galerijama, postojao je popust za slikarski materijal... Bilo bi neophodno da se to vreme vrati, da umetnik preživi i bude važniji od kamene ploče. Da živne i humanizuje svet oko sebe bojom, slikom, glasom, muzikom – poručuje Vukica Mikača, čije redove ćemo moći uskoro da vidimo na nekoliko mesta.

– Izložba o Barilijevoj biće tokom juna i u Italijanskom centru za kulturu, trenutno pripremam rad za Majsku izložbu ULUPUDS-a, koja će se uskoro održati u Muzeju grada Beograda i bioskopu „Balkan”, a učestvovaću i na postavci posvećenoj kostimografu Božani Jovanović u Muzeju Narodnog pozoripta, takođe planiranu za jun. Živim od danas do sutra bez ikakvih planova. Pandemija i ovaj rat u Ukrajini su pokazali koliko je besmisleno i nemoguće imati plan. Mi smo svi sluge politike umesto da ona bude naš. Svetski moćnici kroje živote – zaključuje ova umetnica.