Subota, 20.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ZANEMARENA ISTORIOGRAFIJA

Krajiška srpska država po Đuri Cvijiću

Ovaj viskorangirani hrvatski komunista zahtevao je da Kominterna i Komunistička partija Jugoslavije priznaju Srbima na području Vojne, Banjalučke i Visoke krajine pravo na državotvorno samoopredeljenje
(Википедија)

Komunističke partija Jugoslavije je na svom Četvrtom kongresu u Drezdenu oktobra 1928. usvojila stav Kominterne o razbijanju Kraljevine SHSKominterna je na Petom kongresu, jula 1924. definisala formulu razbijanja Jugoslavije (tada Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca) i proklamovala nove države, Sloveniju, Hrvatsku i Makedoniju. Kominternina sekcija, Komunističke partija Jugoslavije (KPJ), na svom Četvrtom kongresu u Drezdenu oktobra 1928. definitivno usvaja stav centrale, razrađujući i nadgrađujući koncept rasturanja Jugoslavije, dodajući na spisak novih država Crnu Goru i dajući pravo otcepljenja Mađarima u Vojvodini i Albancima na Kosmetu.

Đuro Cvijić (Vikipedija)

Kako razgraničiti te projektovane, nove entitete koji, osim Crne Gore, nikad nisu bili države odnosno kako definisati, markirati i raščlaniti etnički zamršene teritorije, e to nije zanimalo profesionalne usrećitelje žrtava „velikosrpskog hegemonizma” i „srpskog šovinizma”.

Te dve komunističke floskule figurirale su kao ključni postulati, pseudoetički alibi za ignorisanje ključnog, srpskog pitanja: gde je Srbija i šta sa Srbima na homogenim srpskim teritorijama koji ostaju van njenog maglovitog opsega?!

Tu nedorečenost i konfuziju pokušao je da koriguje jedan jedini viskorangirani komunista, Đuro Cvijić, Hrvat rođen u Zagrebu.

Priču prenosimo prema zanemarenoj studiji istoričara Branislava Gligorijevića „Kominterna – jugoslovensko i srpsko pitanje” (1992).

U julu 1932. Kominterna daje „zadatke” KPJ koja potom razrađuje „teze” o akcionom postupanju u nacionalnom pitanju čiji je cilj sklapanje „borbenih sporazuma” sa nekomunističkim nacionalističkim organizacijama i grupama kako bi se vodila „akcija ugnjetenih nacija”. Prevedeno s boljševičkog matajezika: malobrojni komunisti hoće da se infiltriraju u te, druge grupacije, među „korisne idiote” (Lenjin) i da preuzmu vođstvo.

Odmah se u Berlinu formira centar „Grupe hrvatskih nacionalnih revolucionara” kojem su na čelu Georgi Dimitrov, Ljudevit Kežman i Đuro Cvijić. Uskoro pokreću i svoje glasilo, berlinski „Hrvatski list”. Za terenski rad u Jugoslaviji angažuju se specijalni kadrovi obučeni  u Beču i članovi KPJ bliski nekomunističkim hrvatskim nacionalistima.

„Osnovnu snagu Grupe trebalo je da predstavljaju pristalice Hrvatske seljačke stranke i ustaša”, navodi Gligorijević.

Za ključnu figuru projekta izabran je Miroslav Krleža koji bi, po planu, napisao dve propagandne knjige i držao predavanja po Evropi. Ali, prevejani „Fric” se nećkao i opirao, nastale su velike prepirke i polemike u koje se uključio i Josip Broz i početkom 1934. stvar je zamrla.

Međutim, od svega je ipak ostao programski koncept artikulisan u brošuri „Put ka oslobođenju hrvatskog naroda”. U potrazi za „marksističkim utemeljenjem” hrvatskog pitanja autori koncepta morali su najpre revidirati samog Karla Marksa!!!

Jer, Marks je 1848. objavio da Hrvati „nemaju ni najneophodnije istorijske i političke uslove za svoju samostalnost” i da zato „imaju neizbežnu kontrarevolucionarnu ulogu”. Rezonom Zuke Džumhura na čuvenoj karikaturi objavljenoj u „Politici”, Kamilo Horvatin je ispeglao taj rašomon sugerišući da je Marksovo mišljenje „prevaziđeno Staljinovom teorijom nacionalnog pitanja po kojoj je hrvatski narod nacionalno ugnjeten”.

Redaktor teksta programa i, po prirodi stvari, glavni autor bio je Đuro Cvijić. Konstatujući pravo Hrvata na samoopredeljenje, tj. na sopstvenu državu, program Grupe ne markira njenu teritoriju ali donosi zanimljivo načelo: „Području na kojem Srbi imaju većinu i koje se kompaktno nalazi u sredini hrvatskog nacionalnog područja, pripada pravo samoodređenja”.

Cvijićevo tumačenje tog principa glasi: „Hrvatski nacionalni teritorij ima oblik prstena u čijoj sredini se nalazi skoro kompaktno srpsko područje od Gline do Glamoča i od Prnjavora do Plaškoga. Baš zato sam ja u projekat ’Uputa za rad Grupe hrvatskog nac. revolucionarnog pokreta’, u programskom dijelu umetnuo stav: ’Srpskom području koje se nalazi u sredini hrvatskog nacionalnog teritorija priznaje se pravo samoopređeljenja’.”

Ravnom linijom, od Plaškog do Prnjavora, ima 180, a od Gline do Glamoča 155 kilometara. Taj prostor je geopolitička spona Jugoslavije i objedinjuje karlovačku Vojnu granicu, Banjalučku i Visoku krajinu (Glamoč, Grahovo, Drvar, Bosanski Petrovac).

Suštinski, rezon Đure Cvijića bio je doktrinarno principijelan i moralno obziran.

Prvo, Kominternina ekspozitura zvana KPJ dosetila se da u Drezdenu proklamuje kako „velikosrpska buržoazija” eksploatiše i srpski narod van Srbije, tj. da su „ugnjeteni” i Srbi „prečani”! Zato Cvijić, iz takve premise izvodi zaključak da i oni imaju pravo samoopredeljenja.

Tada prvi čovek KPJ Josip Čižinski (Čeh rođen u Bosanskom Brodu, pseudonim Milan Gorkić), iako prihvata rečenu premisu, negira Cvijićevu tezu banalnom doskočicom kako bi se time „sišlo s partijske linije u nacionalnom pitanju”?!

Drugo, Cvijić lucidno projektuje šta bi Srbima unutar hrvatskog „prstena” moglo da se desi. Upozorava na parolu „frankovaca” i „hrvatskih šovinista”, misleći na tadašnji ustaški pokret u naponu: „Napolje sa Srbima iz Hrvatske”.

Čižinski mu cinično i zloslutno uzvraća: „Partijske (komunističke) parole nisu iste kao frankovačke. Ali predstavimo da i jesu. Zašto se ne bi mogle istaći u tom slučaju.”

 

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Мома
Лепо је то Добрица Ћосић описао као "време зла". А што заиста и јесте било тачно.
Узгред
Пре Карађорђева, по попису 1991. и општина Купрес је имала апсолутну српску већину - 50,7 %. Пре ослобођења и нешто већу.
Fred
Članak ima više faktografskih grešaka. Jedna od njih je da se nisu znale granice. Naprotiv, bile su sasvim jasno definirane.
NIKO99
Sve svoje ciljeve su ostvarili, pa i više. To je samo dokaz da kada neko ima cilj i radi na njemu uporno, na kraju ga i ostvari. Problem sa Srbima i srpskim vlastima je što nemaju nikakav cilj i ne rade ninačemu. Prosto misle da će sve biti super i da nacionalni ciljevi jesu ostvareni pa najbolje da čekamo. Slušajući Ivicu Dačića ima se utisak da se Srbija oslobodila velike bijede tako što je ostala bez ogromne teritorije i da će Srbiji biti još bolje kada se bude oslobdoila još veće teritorije.
Земунац
Мало чудно је, са становишта здравог разума, да неко, ко има за циљ растурање једне државе, не искористи могућност коју је пружио ДСР, већ да за ту државу гине да би тек 45 година после рата ту државу коначно растурио. А што се тиче Срба и српске власти, па ми не можемо да се договоримо о минимуму заједничког националног интереса још од распада СФРЈ.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.