Dinar jača, inflacija raste

Visoke avgustovske temperature kao da su razgoropadile dinar. Na kursnim listama vrednost mu skače kao živa u termometrima. Juče je porastao za 15, a već danas, kako se prognozira, za dodatnih deset para u odnosu na evro. Po zvaničnom kursu Narodne banke Srbije juče se evro menjao, po srednjem kursu, za 76,70 dinara. Ekonomisti već za danas predviđajukurs od oko 76,60 dinara za evro, čime će dostići najveću vrednost u poslednje četiri godine. Da li će se tu zaustaviti?

Sve koje smo juče pitali – nisu znali odgovor ili su se ustezali od procena. Zašto? Vrednost evra, odnosno dinara, zavisi od ponude i tražnje. Sa svakom većom ponudom evra dinar poskoči. Čim tih deviza bude nešto manje i dinar se malo „sroza”. To su pravila slobodnog, fluktuirajućeg, kursa domaće valute. I sve to bez intervencija NBS. Dokle? Verovatno sve do onog časa do kog priliv evra bude znatno veći od tražnje. Čim se uravnoteže ponuda i tražnja ili skoče kupovine evra, evo i pada vrednosti dinara. I sve tako u krug. Ko ima dinara, valjalo bi da kupuje evro… i da čeka, ali šta ako opet padne? Vreme kao poručeno za špekulante i igrače koji se bogate na kursnim razlikama.

Poslednjih nedelja, sticajem raznih okolnosti, došlo je do pada kursa, ali i usporavanja inflacije (u julu je iznosila 0,1 odsto). Srećna podudarnost. Ništa više. Pre nekoliko meseci bilo je sasvim obrnuto – kurs evra se krunio, a cene rasle. Šta to govori?

Ekonomisti koje smo juče o ovome pitali kažu da se kod nas ne događa ništa novo niti čudno. Vodeći antiinflacionu politiku NBS je kurs „pustila niz vodu”, odnosno ponudu i tražnju, a opredelila se za očuvanje cenovne stabilnosti ne vezujući je striktno za kursnu politiku. Pošto su inflatorni uzroci sistemski mnogo dublji ni borba protiv njih nije laka niti može da pruži očekivane efekte na kraći rok. Zato nam se i događalo minulih meseci da kurs pada, a inflacija raste. Da li će i dokle ovako povoljan kurs blagotvorno delovati na sporiji rast inflacije ostaje da se vidi. U svakom slučaju bi valjalo, podsećaju ekonomisti, izbeći nama dobro poznatu „spiralu smrti” – inflacija, plate, kurs… Redosled nije bitan.

Ekonomisti takođe ovakav kurs dinara pripisuju političkoj stabilnosti i velikom prilivu stranog kapitala. U junu su direktne strane investicije dostigle pola milijarde evra, a prema nekim procenama do kraja godine trebalo bi da se uvećaju za još jednu milijardu evra. Na jačanje dinara utiču i komercijalni krediti, kao i sezonski priliv deviza po osnovu menjačkih poslova. Poslednjih dana, kako svedoče menjači, kod nas se u dinare promeni bar 20 miliona evraza 24 sata. I to, sezonski, ništa nije novo.

Kurs dinara prema evru svake godine osetno jača u dva navrata – tokom leta i uoči novogodišnjih i božićnih praznika kada naši građani koji žive u inostranstvu dolaze u zemlju sa većim količinama novca. Kako je plivajući kurs zasnovan na ponudi i tražnji jasno je da prilivom veće količine deviza jača tražnja za dinarima, pa tako i nacionalna valuta jača u odnosu na evro. Dijaspora svake godine u našu zemlju „upumpa” oko četiri milijarde dolara. To su veoma važne pare za Srbiju, jer se i na taj način „pegla” naš visok trgovinski, odnosno platni deficit sa svetom.Ekonomisti, ipak, težište na aktuelno kretanje kursa stavljaju na strane investicije i visoke komercijalne kredite iz inostranstva, a znatno manje na pare naših gastarbajtera.

Realno jačanje dinara prema evru u proteklom delu godine bilo je 6,8 odsto. Do kraja godine, kako procenjuju ekonomisti, verovatno i svih deset procenata. Pojedini stručnjaci predviđaju dalje jačanje domaće valute. Čak i ispod 75 dinara za evro.Da li će NBS reagovati smanjenjem referentne kamatne stopei time ublaži pritisak na jačanje dinara, pogotovo zbog nešto usporenije inflacije, ostaje da se vidi.

Ovakav kurs pogoduje uvoznicima, svim građanima koji imaju kredite indeksirane u evrima, kao i onima koji primaju plate i penzije u dinarima. Sa druge strane jači dinar destimuliše izvoznike i one koji imaju redovne devizne doznake.

Guverner NBS, Radovan Jelašić je izjavio da će dinar ostati stabilan i podsetio da samo niska inflacija dugoročno obezbeđuje održivi rast i ambijent za strane investicije. Iako stručna javnost smatra da bi kurs trebalo da podstiče izvoz, a destimuliše uvoz i da time odražava ekonomsku snagu privrede, guverner je istakao da „dinar zaista ne pliva sasvim slobodno”, jer bi kurseva bilo onoliko koliko je svakom od nas potrebno, ali to nikako ne može da se pripiše prevelikom intervencionizmu NBS. Konačno, na isti način se kao i kod nas formiraju uporedne vrednosti valuta u Pragu, Varšavi, Budimpešti ili Istanbulu.

Guverner Jelašić je u izjavi novosadskom „Dnevniku” rekao da NBS utiče na kurs dinara na isti način na koji Američke federalne rezerve deluju na vrednost dolara, kao i da je restriktivna monetarna politika neophodna zbog inflacije i nespremnosti fiskalne politike da potrebnom restriktivnošću doprinesu njenom smanjenju.