Zebnja Srba u Hrvatskoj

Zagreb, 2. oktobra – Benkovačka policija saopštila je da su identifikovani i privedeni počinioci vandalskog napada na obnovljene kuće srpskih povratnika u Ceranjama Donjim. Pet maloletnika demoliralo je šest kuća ratnih stradalnika koji u njima nisu boravili, jer selu još nije vraćena struja i ostala infrastruktura. Uništili su sve što su mogli – vrata, prozore, sanitarije, sav nameštaj... Bes i nerazumljiva mržnja.

Od srpskih povratnika u tom selu jedina je živela majka srpskog zastupnika u Saboru Milorada Pupovca i nekoliko hrvatskih porodica. Pupovac smatra da je motiv napada na obnovljene kuće najnovija haška presuda "vukovarskoj trojci", koja je u Hrvatskoj masovno dočekana kao "uvreda žrtvama" i naravno Hrvatskoj. Deo odgovornosti za ovakvo ponašanje maloletnika stavlja na dušu i hrvatskim političarima, koji "u predizborne svrhe manipulišu tom presudom". "Razni su se u tome istakli. Ne samo političari, nego i drugi. Kad jednom pustite duha iz boce i kad pošaljete poruku ’ako ne sudi Hag onda ćemo mi suditi’, onda ne možete biti sigurni gde će to stati i ko je to ’mi’" – kaže Pupovac.

Međutim, nije to sve. Kad god u Hrvatskoj nešto krene nepovoljno u odnosu na opšte očekivanje gnev se sruči na preostale Srbe, što ih uz sve prisutniju zebnju uverava da su još daleko od toga da kao nekad budu ravnopravni narod i građani. Nije zato slučajno što više od decenije posle srpskog egzodusa iz Hrvatske nisu baš posebno hvale vredni rezultati ostvareni u njihovom stvarnom povratku domovima i sredinama u kojima su živeli generacijama. Ne pomažu mnogo ni slatkorečiva obećanja i uveravanja domaćih i stranih političara, ni raznorazni programi povratka i reintegracije u društvo i sredinu iz koje su iščupani, a i kako bi kada ono konkretno što ih prati jeste najčešće u raskoraku od sedam milja s onim što je proklamovano.

Nekada ravnopravnom narodu u Hrvatskoj, kojem je takav status utvrđen još polovinom 19. veka, jednostrano i nezakonito ukinut Tuđmanovim "Božićnim ustavom" 1990. godine, pre nego što je još iko sanjao da dolazi krvavi rat i kraj zajedničke države, praktično je uništena materijalna osnova života. To je najuočljivije urađeno za vreme i odmah posle vojne akcije "Oluja" besprimernim uništenjem, pljačkanjem i spaljivanjem cele tadašnje Krajine, ali i uništavanjem hiljada kuća u vlasništvu Srba širom Hrvatske što je rađeno "kapilarno" već od 1991, pa se ni sada ne priznaje kao organizovani zločin. A još manje da je nad tim narodom izvršeno nekakvo etničko čišćenje iako je upravo to suština haške tužbe protiv hrvatskih generala na čelu s Antom Gotovinom.

Nije ni to bilo dovoljno, pa je brojnim državnim merama i još više konkretnim ponašanjem na terenu godinama onemogućavan stvarni povratak srpskih izbeglica sve dok nije prošlo dovoljno vremena da većina izgubi i volju i želju za takvom avanturom. Uostalom, uglavnom i nisu imali gde da se vrate osim na zgarišta i još pod stalnom pretnjom da se iz neke ladice pojavi optužnica za navodne ratne zločine za koje su masovno prijavljivani. I tako sve do danas.

Srpski demokratski forum uoči proteklog leta radio je veće istraživanje i analizu povratka srpskih izbeglica u Hrvatsku i došao do razočaravajućeg zaključka. Predsednik SDF-a Veljko Džakula rekao je za "Politiku" da su ti rezultati "veoma slabi, zapravo poražavajući". Devastirana imovina obnovljena je tek delimično, obnova infrastrukture (struja, vodovod, ceste itd.) tek je u začecima, čak 14.000 žalbi za obnovu kuća još nisu rešene, nema vraćanja ili naknade za oduzete stanove na kojima su srpske izbeglice imale stanarsko pravo, a da se o mogućnosti zapošljavanja i ne govori. Na brojne ratne zločine nad srpskim stanovništvom kao da se zaboravilo, pa se tek sporadično pokreću neki procesi koji se rasplinjuju u pričama "nisam vidio" i "pročitao sam u novinama".

Na sve to, dodajmo, dolaze i ciklički napadi na osobe i imovinu, kao što je bilo proteklog vikenda nedaleko od Benkovca. Prešlo je to već u neku morbidnu naviku, već se i "podrazumeva", pa se ni oštećeni baš više i ne javljaju. Gutaju svoj jad i ćute. Sve ređe se s tom svojom mukom javljaju i ambasadi Srbije u Zagrebu. Pokušavaju da budu sve povučeniji i nevidljiviji, jer kad ih prepoznaju...

Čudna neka atmosfera, još čudnije stanje društvene svesti kojoj takva situacija kao da ne smeta ili se pravi da je ne vidi, a najčudnije je što i pored svega ovoga većina smatra da su sasvim spremni za najviše domete zapadne civilizacije, tj. Evropsku uniju.
Radoje Arsenić

--------------------------------------------------------------------------

Tadić zabrinut zbog uništavanja srpske imovine u Hrvatskoj

Predsednik Srbije Boris Tadić izrazio je ju