Poslednji barokni Srbin

Ova godina je u znaku obeležavanja sto godina od rođenja akademika Dejana Medakovića (Zagreb 7. 7.1922 – Beograd 1. 7. 2008), i to u tri grada značajna za njegov život i rad: u Sremskim Karlovcima, Beogradu i Novom Sadu.

Prema rečima Zorana Kolundžije, potpredsednika Organizacionog odbora za obeležavanje ovog važnog događaja i direktora novosadske izdavačke kuće „Prometej”, u Sremskim Karlovcima Dejan Medaković je završio gimnaziju, tu je uvek rado dolazio i tu je dobio titulu počasnog građanina. Beograd je bio važan za porodicu Medaković, tu je Dejan Medaković proveo čitav svoj radni vek, napisao sva dela i imao značajno učešće u javnom i društvenom životu. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu od 1954. do 1982. godine prešao je put od asistenta, vanrednog i redovnog profesora do dekana. Bio je dopisni član SANU od 1972, a redovan od 1981. godine. Generalni sekretar SANU bio je od 1985, a predsednik je postao 1999. godine.

– Novi Sad je takođe važan grad za porodicu Medaković. U njemu su radili i Milorad i Danilo Medaković, a Dejan Medaković decenijama je, od 1962. godine, bio vredni poslenik Matice srpske. Osnovao je i sa velikim uspehom vodio Odeljenje za likovne umetnosti, a od 1963. godine pokrenuo je „Zbornik za likovne umetnosti”. Za života je objavio ukupno 46 knjiga. Iz istorije umetnosti, istorije kulture i na opšte istorijske teme ukupno je napisao 21 knjigu, petnaest naslova bilo je iz oblasti književnosti, a iz oblasti memoarsko-dnevničke literature bilo je osam naslova, kao i dve knjige intervjua – podseća Kolundžija.

Povodom obeležavanja Medakovićevog veka osnovan je Organizacioni odbor čiji je predsednik ujedno i prvi čovek Skupštine Vukove zadužbine prof. dr Boško Suvajdžić, a članstvo u odboru prihvatili su i Maja Gojković, Igor Mirović, Miloš Vučević i Goran Vesić.

Inače, upravo je „Prometej” još 2019. godine počeo pripreme za objavljivanje „Dela Dejana Medakovića”. Već su štampani i predstavljeni, kao reprezentativno izdanje, njegovi čuveni „Srpski slikari od 18. do 20. veka”, a u fazi izrade je trenutno petnaestak drugih naslova. Prema rečima Zorana Kolundžije, ovaj izdavački poduhvat pokrenut je zahvaljujući razumevanju pokrajinske vlade, a naišao je i na podršku Ministarstva kulture i informisanja.

– Kad se pogleda na doprinos ukupnoj srpskoj kulturi u poslednjih 100 godina, na prvi pogled se vidi da je Dejan Medaković jedna od naših najmarkantnijih ličnosti: naučnik, istoričar umetnosti, istoričar kulture uopšte, javni radnik, književnik. Pošto je obeležavanje veka od njegovog rođenja veoma obiman posao, i Vukova zadužbina se prihvatila objavljivanja izbora iz Medakovićevog dela koji će biti uklopljen sa „Prometejevim” izdanjima, kako bi bilo štampano što više vrednih naslova u ovoj jubilarnoj godini. Predviđeno je pokretanje inicijative u Sremskim Karlovcima, Beogradu i Novom Sadu za postavljanje spomen-obeležja i davanja imena nekoj od ulica po Dejanu Medakoviću. Očekuju se i druge inicijative i predlozi koji će biti prikupljani u Vukovoj zadužbini – rekao je Kolundžija.

Dejan Medaković bio je predsednik Skupštine Vukove zadužbine sedamnaest godina, ujedno je i najduže birani predsednik ove institucije kulture. Za predsednika zadužbine izabran je 6. novembra 1991. godine, i bio je njen predsednik sve do smrti 1. jula 2008. godine.

– Pre svega, zalagao se da se Vukova zadužbina mora okrenuti „neomeđenim duhovnim vrednostima srpskog naroda” i da može raditi i opstajati samo zahvaljujući mreži svojih ogranaka u matici, zagraničju i rasejanju, pri čemu treba izbegavati savremene političke granice. Izdavačka kuća „Prometej” sarađivala je sa Dejanom Medakovićem kao autorom punih 20 godina i ta saradnja donela je našoj kulturi pravu nisku kapitalnih dela. Po njegovom odlasku, „Prometej” je ustanovio nagradu sa njegovim imenom, koja se dodeljuje već trinaest godina. Sada nam je zajednička želja da ove godine što bolje podsetimo širu javnost na delo i značaj Dejana Medakovića – istakao je Kolundžija.

U planu Izabranih dela Dejana Medakovića, povodom 100 godina od rođenja,  nalaze se i knjige proze: „Efemeris” 1-5, već izašao u dva impresivna toma, zatim publicistika „Dani, sećanja” 1-8, stručne monografije: „Istraživači srpskih starina”, „Srpska umetnost u 18. i 19. veku”, „Putevi srpskog baroka” i „Tragom srpskog baroka” , „Barok kod Srba”, „Hilandar” i „Otkrivanje Hilandara”, u izdanju „Prometeja” (uz podršku Arhiva Vojvodine i Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture).

„Prometej” će štampati i Medakovićeva dela „Beograd u starim gravirama”, „Grafika srpskih štampanih knjiga 15–17. veka”, kao i „Izabrane srpske teme” 1-4. Biće tu i stručne monografije, zatim zbirke pesama, priče, pisma i govori, intervjui, te deo vezan za Vukovu zadužbinu.

Zoran Kolundžija podsetio je i na reči dr Draška Ređepa, povodom deset godina od Medakovićeve smrti, koje mnogo govore o ovom srpskom velikanu, „poslednjem baroknom Srbinu”:

„Polihistor, kome je prevashodno bila na umu misao o ukupnosti srpskog nacionalnog bića, sa sećanjem na Milana Ćurčina, koji je među prvima uočio da srpski nacion ne poznaje granice, i da su mu migracije, od vremena Stefana Lazarevića i Arsenija Čarnojevića do danas jedini vid postojanja. Medaković je mnogobrojnim svojim monografijama i intervencijama svake vrste, aktuelan i popularan, obeležio markantne i uvek pomalo tajanstvene tačke srpstva: Hilandar, Trst, Beč, Zagreb, Sent Andreju, Temišvar, Sremske Karlovce, Novi Sad, Beograd, koji za njega nisu samo srećni zastoji u razvoju našeg bića, nego i, svaka u svoje vreme, prestonice duha. Policentrizam je definisao kao osnovu kulturnog i socijalnog života Srba. Srpski barok je za njega bio sve samo ne oponašanje evropskog modnog trenda. Baš je u njemu i njegovim ostvarenjima video i pokazivao osobenost, doprinos, još jedno utemeljenje evropskih vrednosti. Dunav nije za njega bio samo rajska reka, nego i moćna evropska kohezija, i te kako i sa atributima naših specifičnosti.”