Računamo na struju i gas, kupujemo drva

Ideja da prirodni gas u Srbiji postane energent budućnosti moraće malo da pričeka. S cenom većom od 1.000 dolara za 1.000 kubika teško da u ovom času gas ikome može biti prvi izbor za grejanje. Lobisti zelene energije koji su ugalj otpisali kao moguće rešenje za proizvodnju struje jer zagađuje životnu sredinu shvatili su da su se preračunali. Kada je cena zbog manjkova i rata u Ukrajini počela da raste, mnogi zakleti protivnici uglja, poput Poljske i Nemačke, prvi su pokrenuli svoje termokapacitete i iz uglja nastavili da proizvode struju, koje nema i sve je skuplja.

Drvo, koje poslednjih godina dobija primat u grejanju uz pelet i brikete, toliko je poskupelo da za metar drva treba da se izdvoji i do 9.000 dinara. Razlog zbog kog se rasproda sve što se ponudi jeste bojazan da će mu cena biti još veća što se zima bude približavala. Tona peleta s prošlogodišnjih 160 do 170 evra otišla je na 330. Šta da rade oni koji se greju na struju? Da li mogu da očekuju restrikcije i kako da građani dođu do uglja ako je već sada jasno da ga „Elektroprivreda Srbije” nema ni za sebe, a kamoli za isporuke stovarištima. Inače, ovih dana ugalj se na stovarištima prodaje za 17.000 do 18.700 dinara po toni. Razlog tolikog skoka cene je što su havarije u domaćim kopovima uzrokovale manjkove, pa se on uvozi iz BiH, Crne Gore ili sa KiM.

Obrni, okreni, iz Ministarstva energetike pevaju istu pesmu – obnovljivi izvori energije su alternativa. Dodaju da o promeni načina grejanja građani svakako moraju da razmišljaju, ali iz zdravstvenih razloga pre svega, a zatim i iz ekoloških, u smislu smanjenja emisija ugljen-dioksida. Savet za EPS je, u najkraćem, blagovremeni završetak remonta postrojenja na ugalj i, kroz strateško partnerstvo, izgradnja novih kapaciteta za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije (OIE) s pratećim sadržajima (reverzibilne hidroelektrane). Upravo je kriza pokazala ono što je stav i Međunarodne agencije za energetiku, ali i država pojedinačno, da je izlazak iz krize moguć samo sa što bržim uključivanjem OIE, to jest investicijama u kapacitete za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Ukoliko, kažu u Ministarstvu energetike za „Politiku”, ne postoji mogućnost priključenja na gasnu infrastrukturu, građani bi trebalo da koriste obnovljivu biomasu, dakle, ogrevno drvo ili pelet. Druga alternativa je čitav zeleni paket, a to je kombinacija fotonaponskih i drugih krovnih ili dvorišnih panela, peći na pelet i toplotnih pumpi. Država će, ističu, učiniti sve da imamo dovoljno energije i energenata, ali sigurnost snabdevanja nije pitanje samo proizvodnje već i načina na koji koristimo električnu energiju.

Stanje unutar EPS-a ne može da se reši preko noći, već onako kako, pre svega, kaže struka, i kad je reč o stanju na kopovima i proizvodnji uglja, i u termoelektranama. Najmanje godinu dana biće potrebno da se sanira deo problema koji su ostali iza prethodnog rukovodstva. U međuvremenu, EPS-u će biti potrebna podrška države jer i sada, iako je gotovo leto, uvozi struju jer potrebe domaćeg tržišta ne može da pokrije iz sopstvene proizvodnje. I prošle zime je država uz resorno ministarstvo, vladu i preduzeća iz energetskog sektora radila na tome da EPS dobije mazut, kao i licencu, da bi uopšte mogao da ga nabavlja, jer je bilo jasno da postoje problemi i s količinama i s kvalitetom uglja.

Vlada je takođe, potvrđuju u resornom ministarstvu, nedavno donela zaključak po kom se EPS-u odobrava uvoz nedostajućih količina uglja. Prošle godine donet je novi zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, na osnovu kojeg se već godinu dana radi s građanima na povećanju energetske efikasnosti tako što se subvencioniše zamena stolarije, pa i postavljanje solarnih panela, ali i toplotnih pumpi. Upravo kroz ovakve projekte, a govorimo o 90 odsto domaćinstava, kroz nekoliko godina Srbija po energetskoj efikasnosti može da dođe na nivo zemalja EU jer sada trošimo nekoliko puta više i električne i toplotne energije po jedinici BDP-a od članica EU.

A do tada? Do tada da verujemo da će EPS već krajem avgusta obezbediti proizvodnju struje koja bi trebalo da garantuje stabilno snabdevanje tokom zime, i to pre svega iz domaćeg uglja. Sve se čini da do kraja leta proizvodnja uglja bude između 80.000 i 90.000 tona iz „Kolubare”. I oko 10.000 iz „Kostolca”. Nevolja je što su akumulacije prazne jer nema kiše i što zbog toga dodatno mora da se kupuje ugalj. A uglja na kopovima ima dovoljno. Samo neko pre toga mora i treba da otkloni jalovinu i dublje kopa kako bi došao do novih kvalitetnih količina uglja jer je to jedini domaći resurs koji imamo i koji nam je decenijama obezbeđivao dovoljno električne energije.

I ono što je posebno važno jeste po kojoj će se ceni struje i privreda i građani ogrejati ove zime. Za privredu je ona ograničena do kraja avgusta na 75 evra po megavatu, za domaćinstva će biti korekcije. Kolike, tek će se videti. Međutim, koliko god nadležni kao glavni argument za poskupljenje struje za široku potrošnju navodili da je ona kod nas među najjeftinijima, mora se priznati da bi možda bila i najjeftinija da nema toliko državnih nameta i taksa na kilovate. Svakome je kada pogleda račun jasno da su, ukoliko treba da plati mesečno 2.000 dinara, pola od toga državni nameti.

A opet, ne sme se zaboraviti da rudar za jedan kilovat struje treba da iskopa 1,8 kilograma uglja.