Petak, 07.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POVODOM IZLOŽBE „IZ ŽENSKOG UGLA”

One su izašle iz senke

O trinaest žena koje su, svaka na svoj način, ostavile nesumnjivog traga na polju mukotrpne borbe za žensku emacipaciju
Камила Ила Кофлер у Кенији, снимио Пјер Диран Риел, 1952. (Фото: Прајор Доџ), Власта Лаубова, Тома и Мара Росандић (Фото: породична архива породице Милуновић)

Sestre Ninković – Milica Todorović i Anka Anđelković, Nadežda Petrović, Danica Jovanović, Milka Marković, Draga Spasić, Sultana Cijuk Savić, Mara Bogdanović Rosandić, Zuzana Medveđova, Anica Savić Rebac, Kamila Ila Kofler, Zdenka Živković i Ankica Oprešnik – poznata su, a neka širem auditorijumu možda manje poznata imena čiji su život i profesionalni angažman ostavili nesumnjivog traga na polju mukotrpne borbe za žensku emacipaciju.

– Izložba ’Iz ženskog ugla’ prikazuje njih trinaest zarad značajnog pomaka do kojeg su dovele u srpskom društvu i činjenice da su unele mnogobrojne novine u srpsku kulturu. Naslov je postavljen tako jer su te žene radile i funkcionisale na poseban način, radile su drugačije nego što je to bila društvena konvencija i to je ono što je ostalo kao njihov trajni doprinos –rekla je nedavno njena autorka Jasna Jovanov, u Sremskim Karlovcima na svečanom otvaranju ove postavke u sklopu programskog luka Heroine (u okviru manifestacije Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022).

Pomenute žene, svaka u svom domenu, tokom više od jednog veka bavile su se javnim političkim radom, slikarstvom, glumom, operskim pevanjem, fotografijom, grafikom, pesništvom, prevodlaštvom, filologijom. A storija koja prati svaku od njih ispričana je kroz umetnička dela, različite dokumente, novinske članke, lične i umetničke fotografije, prepisku. Neki artefakti mogu da se vide prvi put u javnosti.

Ako krenemo od sestara Ninković – Milice Todorović (1854–1881) i Anke Anđelković (1855 –1923) – uvidom u kataloški tekst koji prati izložbu, saznaćemo da su zbog javnog proklamovanja socijalističkih ideja bile prinuđene da biraju: udaja i odustajanje od političkog rada ili proterivanje iz Kraljevine Srbije. Odabrale su udaju, ali nisu odustale od političkog angažmana. Velika umetnica – Nadežda Petrović (1873–1915), želela je da bude slikar, a bila je mnogo više od toga: likovni pedagog, organizatorka kulturnih događaja, autorka likovnih kritika i dramske literature, bavila se fotografijom, sakupljanjem etnografskih predmeta, bila društveno angažovana. Svoj patriotizam iskazivala je kao ratni fotograf i slikar, kao bolničarka u Balkanskim ratovima i Velikom ratu. Potom Danica Jovanović (1886–1914), potekla iz vojvođanske ravnice, slikarka koja je uspela da ostvari svoju „nečastivu želju”: da studira slikarstvo, diplomira na Ženskoj slikarskoj akademiji u Minhenu i postane prva akademska slikarka iz Beške. Njeno ekspresivno slikarstvo korespondira sa naglašenim emancipatorsko-patriotskim osećanjima koja su je odvela u preranu i nasilnu smrt na samom početku Velikog rata.

Tu je i Milka Marković (1869–1930), odrasla u velikoj glumačkoj porodici, koja se na različite načine ostvarila u pozorišnom svetu: interpretirala je velike glumačke i operske uloge, prevodila savremene dramske autore, režirala zapažene komade. Proglasili su je za „našu” Eleonoru Duze, ali je i brzo prepustili zaboravu, samoći i siromaštvu. Sultani Cijuk Savić (1871–1935), studije na bečkom Konzervatorijumu omogućila je Dobrotvorna zadruga „Srpkinja Novosatkinja”. Izuzetnih glasovnih mogućnosti, Sultana Cijuk je kao operska zvezda nastupala širom Evrope, a ništa manje značajnu karijeru postigla nastupima u novosadskom i beogradskim pozorištim, dok Dragu Spasić (1876–1938) nijedna uloga nije proslavila u tolikoj meri kao uloga Koštane u drami Bore Stankovića. Ukazujući joj posebnu čast, sam pisac joj je uručio lovorov venac. U dugoj karijeri tumačila je najznačajnije heroine dramske i operske scene, a pred kraj života otisnula se u Ameriku da posebnim programom narodnih pesama zabavlja srpske iseljenike.

Mnogi pamte Maru Bogdanović Rosandić (1883 ̶ 1954) kojoj je, u vreme kada fotografisanje postaje omiljena ženska zabava i razbibriga, to postalo profesionalno opredeljenje. Kao prva srpska školovana fotografkinja, bila je vlasnica foto-ateljea u dva velika grada, Zagrebu i Beogradu. I kada je prestala profesionalno da se bavi fotografijom, šjora Mare, kako su je zvali, u zvaničnim dokumentima i dalje je s ponosom isticala svoje zvanje. Ne može se zaobići ni Zuzana Medveđova (1897–1985), koja je u prvim slikama prikazivala fragmente iz slovačkog života. Nakon što je završila prašku Likovnu akademiju, profesionalno se posvetila slikarstvu, stavljajući poziv ispred privatnog života. Za Bački Petrovac predstavlja harizmatičnu ličnost koja je spojila tradiciju i savremenost i učinila da ovo mesto postane mali umetnički centar.

Anica Savić Rebac (1892–1953), bila je jedinstvena jer je sa trinaest godina prevodila Bajrona, s četrnaest objavljivala pesme u Brankovom kolu, u Beču je počela studije klasične filologije, a diplomirala u Beogradu neposredno posle Velikog rata. Odlično poznavanje filozofije i antičke književnosti i mnoge objavljene studije o ovim temama, kao i o Njegošu, tek su joj 1946. godine otvorili vrata Filozofskog fakulteta u Beogradu, gde postaje redovni profesor. Više je nego intrigantna ličnost Kamila Ila Kofler (rođena u Beču 1911, a preminula u Nju Delhiju 1955), koja je završila vajanje kao polaznica prve generacije klase Petra Palavičinija u umetničkoj školi u Beogradu, kada je zavolela fotografiju, kojom je počela profesionalno da se bavi u Parizu, a nastavila u Sjedinjenim Američkim Državama.

Susrećemo se i sa Zdenkom Živković (1921–2011), koja je čitav život posvetila zaštiti i očuvanju fresko slikarstva u Srbiji: sprecijalozovala se za kopiranje fresaka i bila učesnik velike akcije kopiranja srednjovekovnih fresaka za izložbu u Parizu 1951. godine. Sačuvala je od zaborava mnoga remek-dela zidnog slikarstva od srednjeg veka pa do poslednjih godina srpskog baroka.

I na kraju, zaključujemo sa Ankicom Oprešnik (1919–2005), čije su grafike bile zapažene od najranijih dana njene karijere. Nastupila je u jugoslovenskoj selekciji Venecijanskog bijenala 1954. godine, jedan je od osnivača Galerije Grafičkog kolektiva, laureat je mnogih nagrada na velikim grafičkim izložbama, ali je najznačajnija komponenta njenog grafičkog rada lična ispovest koju razvija u mnogobrojnim ciklusima.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Мира
Našla sam neku listu, za koju ne mogu da garantujem da je tačna ali ipak - Prva slikarka i prva žena akademik: Katarina Ivanović, Prva pesnikinja: Milica Stojadinović Srpkinja, Prva žena arhitekta: Jelisaveta Načić, Prva novinarka i bibliotekarka: Marija Maga Magazinović, Prva žena doktor nauka: Ksenija Atanasijević, itd. Ovde se ne pominju. Ali zato se pominju "drugarice" koje su javno proklamovale "socijalističke ideje", koje su nas kasnije u crno zavile i donele nam belu kugu. Jad i beda.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.