Mafiju treba udariti po imovini

Italijan Pino Arlaki, prijatelj sudija Đovanija Falkonea i Paola Borselina, koje je mafija ubila 1992. godine, jedan od idejnih tvoraca Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, donete u Palermu 2000. godine, bio je prošle nedelje na Zlatiboru specijalni gost savetovanja krivičara koje organizuje Udruženje za međunarodno krivično pravo.

Arlakijeva knjiga „Đovani i ja” objavljena je prošlog meseca i već je postala bestseler u Italiji. Ove godine obeležava se 30 godina od smrti dvojice sudija koji su vodili najveće procese protiv pripadnika i šefova italijanske mafije.

Oduzimanje imovine stečene kriminalom, danas regulisano zakonima u 190 zemalja sveta koje su ratifikovale konvenciju iz Palerma, bila je ideja upravo Pina Arlakija, koji je na Zlatiboru dao ekskluzivan intervju za „Politiku”.

Danas je konfiskacija imovine uobičajeni deo postupka protiv šefova i pripadnika kriminalnih organizacija u celom svetu. Kako ste pre 40 godina uspeli da uverite italijansko pravosuđe da je to najbolji način borbe protiv mafije?

Ukazao sam Falkoneu i drugim sudijama da mafiju treba udariti po imovini. Po struci sam sociolog i zaključio sam da tužioci i sudije prilikom krivičnog gonjenja vide drveće, dok sociolozi gledaju šumu. Neophodno je utvrditi imovinu šefova mafije i njeno poreklo. Na to sam ukazao kada sam pre nekoliko decenija objavio knjigu „Mafijaški biznis”, u kojoj sam objasnio da pravni stručnjaci ne treba da sagledavaju mafijašku delatnost samo kao kriminal već i mnogo šire, a pre svega kao unosan biznis. Ispostavilo se da će to biti najubojitiji metak u okršaju države s mafijom.

„Mogao bih se odreći mnogih ljudi, ali ne i Pina Arlakija.” Ova izjava sudije Falkonea odštampana je na koricama vaše knjige „Đovani i ja”. Bili ste zajedno u prvoj liniji borbe protiv mafije.

Knjiga opisuje istoriju prijateljstva s Falkoneom, ali i istoriju Italije, njenu kulturu i političke prilike, što je veoma važno za celu priču o mafiji i borbi protiv mafije. Sudije Đovani Falkone i Paolo Borselino su nacionalni heroji, isto kao i Đuzepe Garibaldi. U maju ove godine navršilo se 30 godina od ubistva Falkonea u Palermu, a iste godine stradao je i sudija Borselino. Jednu od ključnih uloga u tome imao je višestruki italijanski premijer Đulio Andreoti, koji je zapravo bio tajni šef mafije u Italiji.

Kako je uopšte bila moguća borba protiv mafije kada su političari na vlasti bili deo nje?

Borba je krenula od severa, od pravosuđa u Milanu, prema jugu, ka Siciliji. Zemlja je bila duboko korumpirana, a na mafijaše se gledalo kao na uspešne i ugledne ljude s političkim vezama. Osamdesetih godina došlo je do hapšenja više stotina političara i pripadnika „korleoneza”. Iako je i u pravosuđu bilo ljudi koji su sarađivali s mafijom, nastao je čitav pokret koji je imao široku podršku, počevši od nastavnika u srednjim školama, radničkih sindikata i sveštenika, pa do medija. Imali smo podršku mladih ljudi koji nisu želeli da žive u korumpiranoj mafijaškoj zemlji. Objavio sam 1987. godine knjigu „Možemo poraziti mafiju”. I zaista se pokazalo da je to moguće, ali smo platili veliku cenu.

Da li ste sarađivali i s ljudima iznutra, iz mafije?

Da. Oni su nam mnogo pomogli. Mi ih u Italiji zovemo „pentiti”. Dali su nam važne informacije o sastancima premijera Andreotija sa Salvatoreom Totom Rinom, koji je bio „kapo di tuti kapi” svih „korleoneza” – saveza mafijaških organizacija. Toto Rina i Andreoti sastali su se najmanje tri puta. O tome su svedočili pripadnici „korleoneza”. Andreoti je zapravo bio tajni šef mafije u Italiji. Sklapao je paktove s njima, kako bi izbegli krivično gonjenje. Smatram da je njegova uloga u organizaciji ubistva Falkonea bila ključna.

Možete li da podsetite ukratko naše čitaoce na to kako su Falkone i Borselino sasekli mafiju?

Kada je Falkone prikupio dokaze i započeo najveće suđenje u istoriji Italije, 1987. godine, bilo je optuženo 476 mafijaša, a čitavu operaciju vodio je Borselino. Pre toga je vođeno više postupaka, ali su svedoci bili zastrašivani, pa su menjali iskaze i imali smo problem nedostatka dokaza. Njihova snaga bila je u nekažnjivosti. Sejali su strah i nestabilnost i praktično su imali dozvolu za ubistva. Mafiju su štitili najznačajniji političari, policija, karabinijeri, ali ipak je veliki broj njih bio na našoj strani. Posle pada Berlinskog zida nestala je i američka zaštita mafije u Italiji. Onda su počela ubistva sudija i tužilaca. Mnogi od njih su bili veoma popularni u javnosti, upravo zbog istrajnosti u borbi protiv mafije, kao i zbog podrške medija koju smo imali u borbi protiv državne mafije. Osuđeno je na stotine mafijaša.

Falkone je radio u Ministarstvu pravde u Rimu, na paketu antimafijaških zakona, u trenutku kada je ubijen. Može li se reći da je to bila osveta ili strah od novih hapšenja?

I jedno i drugo. Ubili su ga zbog onoga što je uradio, što radi i što bi u budućnosti mogao da uradi, a to su razotkrivanje i krivično gonjenje mafije, koja je savršeno znala Falkoneovo kretanje, svaki njegov let avionom, vreme i mesto kretanja automobilom. Ubijen je u Palermu, na putu od aerodroma do grada. S vremena na vreme je dolazio u rodni Palermo.

Da li ste se vi plašili za svoj život?

O, da. Pokušali su da me ubiju u Rimu i preživeo sam sticajem okolnosti. Toto Rina je 1994. godine u šifrovanoj poruci rekao da ima tri neprijatelja – jedan je bio tužilac u Palermu, drugi je bio čovek iz parlamenta, a treći „onaj Pino Arlaki koji piše knjige”. To je značilo da svako ko me vidi bilo gde, bilo kada, može da me ubije, bez posebnog naloga i procedure koju je imala mafija. Za ovu poruku smo saznali od ljudi u mafijaškoj organizaciji koji su radili za nas.

Kako ste zaštitili sebe i svoju porodicu?

Bio sam pod državnom zaštitom 13 godina. Kada je Rina saopštio tu pretnju kao šifrovanu poruku, zaštita je bila pojačana. To je značilo, između ostalog, da ne mogu da letim. Dve godine nisam mogao da putujem redovnim letovima. U to vreme bio sam veoma poznat u Italiji, milioni Italijana su me podržavali i prepoznavali, ali su često odbijali da se ukrcaju u avion kojim je trebalo da putujem. Plašili su se.

Danas ste jedan od vodećih svetskih autoriteta na temu bezbednosti u Evropskom parlamentu. Bili ste šef kancelarije UN za borbu protiv droge, kriminala i korupcije. Kakva je danas u svetu primena vaše ideje o konfiskovanju imovine mafije?

Sada se takvi zakoni primenjuju u celom svetu. Kada sam bio u UN, predložio sam da države donesu zakon koji će vlastima omogućiti da oduzmu svaku imovinu mafijaša koja nema legalno poreklo. Ako ne mogu da dokažu poreklo imovine, biće im konfiskovana. To je deo konvencije u Palermu 2000. godine, koju su potpisale 124 zemlje, a sada je ratifikovalo već 190 zemalja i može se reći da je u punoj primeni širom sveta, kao i u Srbiji.