Utorak, 09.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
DA LI SU DEČJI BRAKOVI SAMO ROMSKA TRADICIJA

Najmlađa devojčica udata u 11. godini

(Pixabay)

 

 Gotovo polovina romskih devojčica stupi u brak pre punoletstva, a one koje su se udale pre 18. rođendana po pravilu imaju više dece, češće su neobrazovane i nezaposlene i češće žive u domovima koje čini samo jedna prostorija i bez osnovnih sredstava za život, pokazalo je najnovije istraživanje Romske ženske mreže koje je sprovedeno u 26 gradova i opština u Srbiji.

Kako je na jučerašnjoj konferenciji za novinare istakla Slavica Vasić iz ženske nevladine organizacije „Bibija”, od 3.000 ispitanica koje su učestvovale u ovom istraživanju, čak 1.485 ih stupilo je u brak pre navršene 18. godine života, a najmlađa od njih bila je udata u jedanaestoj godini.

– Podaci izvedeni iz našeg istraživanja govore da je 76 Romkinja stupilo u brak  pre 14. rođendana, 486 žena ušlo je u bračnu zajednicu između 14. i 15. godine života, a 923 devojke udale su se između 16. i 17. godine. Opštine koje se izdvajaju po najvećem broju dečjih brakova su beogradsko naselje Mirijevo, Kostolac, Leskovac, Zrenjanin, Surčin, Kruševac, Vranje, Aleksinac, Pančevo i Bujanovac. Na pitanje da li su odluku o udaji donele samostalno ili na predlog druge osobe, nešto više od petine ispitanica odgovorilo je da su bile naterane da stupe u brak, a oko 75 procenata žena je reklo da je stupanje u brak bilo izraz njihove slobodne volje. Od onih koje nisu svojevoljno dobile muža većina je rekla da su na njih pritisak vršili roditelji, a nešto manji broj ispitanica naveo je druge rođake – istakla je Slavica Vasić.

Stupanje u brak pre punoletstva ostavlja dugoročne posledice po život mladih Romkinja. One koje su se udale kao maloletne imaju više dece, a podaci govore da se od ukupnog broja ispitanica koje imaju četvoro dece, čak 71 odsto njih udalo pre 18. godine života, a petoro i više mališana ima 81 procenat Romkinja koje su se udale kao maloletne. Čak 62 odsto ispitanica koje su stupile u maloletnički brak prvo dete je rodilo pre 18. rođendana, a većina njih postale su majke između 15. i 16. godine života.

– Rana udaja po pravilu prekida formalno obrazovanje devojčica, pa ne čudi podatak da se čak 86 odsto ispitanica koje uopšte nisu išle u školu udalo pre pupoletstva, a 83 procenata žena koje su pohađale školu, ali je nisu završile takođe je stupio u dečji brak. Tek četiri odsto žena koje su stupile u brak pre punoletstva završilo je srednju školu, a samo dva odsto njih ima diplomu visoke odnosno više škole. Iako je nezaposlenost Romkinja inače velika, žene koje su stupile u dečji brak su u nešto nepovoljnijem položaju i kada je u pitanju zaposlenje – 54 odsto ispitanica koje su rekle da su nezaposlene, udale su se pre punoletstva, a korisnice socijalnih davanja u većem procentu su one koje su se udale kao maloletne. Čak 70 odsto ispitanica koje su odgovorile da žive u domovima koje čini samo jedna prostorija, udale su se kao maloletnice – zaključila je Slavica Vasić.

Predsednica upravnog odbora Romske ženske mreže Republike Srbije Ana Saćipović naglasila je da romske devojčice odrastaju u patrijarhalnim porodicama i nemaju slobodu da sa svojim majkama razgovaraju o promenama koje donosi pubertet, o bujici hormona kojom su preplavljene, o ljubavi i zaljubljenosti...

– Među roditeljima romskih devojčica imamo saradnike, protivnike i uzdržane posmatrače. Radili smo sa roditeljima koji su bili spremni da sarađuju i da nam pomognu i svoje kćerke spasu od dečjih brakova – među njima su i oni čije su devojčice pobegle od kuće da bi se udale, koji su od policije tražili pomoć i dobili odgovor: „To je vaša tradicija”. U sledećoj kategoriji su oni koji zaista smatraju da je dečji brak deo romske tradicije i da njihove kćerke treba da slede tu tradiciju i udaju se pre punoletstva, pa je potrebno puno vremena, rada i volje da ovi očevi i majke promene svoje mišljenje – uverena je Ana Saćipović.

 

 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

И даље је у Србији најтеже бити Србин..!
Зашто се сви правимо блесави и окривљујемо тамо неког имагинарног и у томе предњаче организације за ромска права. Роме је, уз неке мање изузетке, тешко увести у ред и то се показало у више наврата. Станове су добијали али су их врло брзо продавали, будзашто, пошто би поскидали све што се дало, и то продали. Ако би смо применили законе, који важе за све у Србији - скочили би ЕУ гаулајтери у заштиту Рома и њихови српски капои - јер од тога се лепо живи - без рада.
Земунац
@ilija Пробајте кад год вам нешто не иде да се позовете на дискриминацију, па ће вам се сви смејати. Код Рома то успева. Не зато што су стварно дискриминисани, него зато што су сналажљиви и за то им скидам капу. Ромским девојчицама, девојкама и женама највише не иде на руку ромска традиција. Неки се успешно боре против тога, а неки се лако предају. Још када сам ја ишао у основну школу имали смо другарице из разреда, Ромкиње, до 6 разреда и то је још увек тако. Част изузецима.
ilija
Oni su ljudi kao mi. Ali zbog diskriminacij, oni nemogu da imaju bolji zivot. Trebamo da razumemoi i isto da branimo sva deca.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.