Петак, 12.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ДА ЛИ СУ ДЕЧЈИ БРАКОВИ САМО РОМСКА ТРАДИЦИЈА

Најмлађа девојчица удата у 11. години

(Pixabay)

 

 Готово половина ромских девојчица ступи у брак пре пунолетства, а оне које су се удале пре 18. рођендана по правилу имају више деце, чешће су необразоване и незапослене и чешће живе у домовима које чини само једна просторија и без основних средстава за живот, показало је најновије истраживање Ромске женске мреже које је спроведено у 26 градова и општина у Србији.

Како је на јучерашњој конференцији за новинаре истакла Славица Васић из женске невладине организације „Бибија”, од 3.000 испитаница које су учествовале у овом истраживању, чак 1.485 их ступило је у брак пре навршене 18. године живота, а најмлађа од њих била је удата у једанаестој години.

– Подаци изведени из нашег истраживања говоре да је 76 Ромкиња ступило у брак  пре 14. рођендана, 486 жена ушло је у брачну заједницу између 14. и 15. године живота, а 923 девојке удале су се између 16. и 17. године. Општине које се издвајају по највећем броју дечјих бракова су београдско насеље Миријево, Костолац, Лесковац, Зрењанин, Сурчин, Крушевац, Врање, Алексинац, Панчево и Бујановац. На питање да ли су одлуку о удаји донеле самостално или на предлог друге особе, нешто више од петине испитаница одговорило је да су биле натеране да ступе у брак, а око 75 процената жена је рекло да је ступање у брак било израз њихове слободне воље. Од оних које нису својевољно добиле мужа већина је рекла да су на њих притисак вршили родитељи, а нешто мањи број испитаница навео је друге рођаке – истакла је Славица Васић.

Ступање у брак пре пунолетства оставља дугорочне последице по живот младих Ромкиња. Оне које су се удале као малолетне имају више деце, а подаци говоре да се од укупног броја испитаница које имају четворо деце, чак 71 одсто њих удало пре 18. године живота, а петоро и више малишана има 81 проценат Ромкиња које су се удале као малолетне. Чак 62 одсто испитаница које су ступиле у малолетнички брак прво дете је родило пре 18. рођендана, а већина њих постале су мајке између 15. и 16. године живота.

– Рана удаја по правилу прекида формално образовање девојчица, па не чуди податак да се чак 86 одсто испитаница које уопште нису ишле у школу удало пре пуполетства, а 83 процената жена које су похађале школу, али је нису завршиле такође је ступио у дечји брак. Тек четири одсто жена које су ступиле у брак пре пунолетства завршило је средњу школу, а само два одсто њих има диплому високе односно више школе. Иако је незапосленост Ромкиња иначе велика, жене које су ступиле у дечји брак су у нешто неповољнијем положају и када је у питању запослење – 54 одсто испитаница које су рекле да су незапослене, удале су се пре пунолетства, а кориснице социјалних давања у већем проценту су оне које су се удале као малолетне. Чак 70 одсто испитаница које су одговориле да живе у домовима које чини само једна просторија, удале су се као малолетнице – закључила је Славица Васић.

Председница управног одбора Ромске женске мреже Републике Србије Ана Саћиповић нагласила је да ромске девојчице одрастају у патријархалним породицама и немају слободу да са својим мајкама разговарају о променама које доноси пубертет, о бујици хормона којом су преплављене, о љубави и заљубљености...

– Међу родитељима ромских девојчица имамо сараднике, противнике и уздржане посматраче. Радили смо са родитељима који су били спремни да сарађују и да нам помогну и своје кћерке спасу од дечјих бракова – међу њима су и они чије су девојчице побегле од куће да би се удале, који су од полиције тражили помоћ и добили одговор: „То је ваша традиција”. У следећој категорији су они који заиста сматрају да је дечји брак део ромске традиције и да њихове кћерке треба да следе ту традицију и удају се пре пунолетства, па је потребно пуно времена, рада и воље да ови очеви и мајке промене своје мишљење – уверена је Ана Саћиповић.

 

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

И даље је у Србији најтеже бити Србин..!
Зашто се сви правимо блесави и окривљујемо тамо неког имагинарног и у томе предњаче организације за ромска права. Роме је, уз неке мање изузетке, тешко увести у ред и то се показало у више наврата. Станове су добијали али су их врло брзо продавали, будзашто, пошто би поскидали све што се дало, и то продали. Ако би смо применили законе, који важе за све у Србији - скочили би ЕУ гаулајтери у заштиту Рома и њихови српски капои - јер од тога се лепо живи - без рада.
Земунац
@ilija Пробајте кад год вам нешто не иде да се позовете на дискриминацију, па ће вам се сви смејати. Код Рома то успева. Не зато што су стварно дискриминисани, него зато што су сналажљиви и за то им скидам капу. Ромским девојчицама, девојкама и женама највише не иде на руку ромска традиција. Неки се успешно боре против тога, а неки се лако предају. Још када сам ја ишао у основну школу имали смо другарице из разреда, Ромкиње, до 6 разреда и то је још увек тако. Част изузецима.
ilija
Oni su ljudi kao mi. Ali zbog diskriminacij, oni nemogu da imaju bolji zivot. Trebamo da razumemoi i isto da branimo sva deca.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.