Utorak, 16.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Meso će još poskupljivati

Domaću proizvodnju svinja najviše uništava uvoz gotovih proizvoda preko trgovačkih lanaca, ocenjuju proizvođači
(Фотодокументација „Политике”)

Sektor stočarstva takođe je pogođen dvogodišnjom krizom pa će posledice u narednim mesecima sve više osećati i farmeri i potrošači.

Kako je objavila agencija Beta, suša i poskupljenje stočne hrane u Srbiji prisiljavaju pojedine proizvođače koji nemaju sopstvenu hranu za životinje da gase farme svinja.

Cena koncentrata je udvostručena pa se očekuje i da će meso u maloprodaji poskupljivati, uprkos tome što ga industrija uvozi za prerađevine, a veliki inostrani trgovački lanci i gotove mesne proizvode.

Država je, podsetimo, prošle godine u paketu s nekoliko osnovnih namirnica zamrzla i cenu svinjskog buta na maksimalno 650 dinara po kilogramu. To je delimično olakšalo položaj kupaca, dok su se proizvođači suočili s novim problemom – da su cene nekvalitetnijeg svinjskog mesa više od od onog kvalitetnog.

Vlasnik farme tovljenika u Laćarku kod Sremske Mitrovice rekao je za tu agenciju da zarade u svinjarstvu trenutno nema ili je minimalna iako rastu cene mesa u maloprodaji.

Kilogram žive vage tovljenika je od 190 do 210 dinara ali čim cena malo poraste industrija ga uveze i tako smanji tražnju i dovede do pojeftinjenja živa stoka. On je naglasio da su nekada proizvođači i klaničari delili zaradu od prodaje mesa, ali da sada ta industrija legalno prisvaja zaradu proizvođača, dižući maloprodajne cene i ucenjujući proizvođače otkupnim cenama.

Ocenio je i da se oko 40 odsto mesa za domaće potrebe uveze, da ga uvoze čak i velike industrije mesa, a da domaća proizvodnja zadovoljava tek 60 odsto potrošnje.

Suvlasnik kompanije „Matijević” Bojan Matijević smatra da domaću proizvodnju svinja najviše uništava uvoz gotovih proizvoda preko trgovačkih lanaca. On je za ovu agenciju rekao da će smanjenje domaće proizvodnje uticati na rast cena u maloprodaji iako je potrošnja mesa po stanovniku poslednjih godinu-dve smanjena za oko 20 odsto.

– Meso, svinjsko, pileće i juneće je poslednjih godinu dana u maloprodaji poskupelo 30 odsto, uprkos padu potrošnje. Potrošači su smanjili kupovinu jer im je pala kupovna moć a plate nisu porasle za 30 procenata – naveo je Matijević. Dodao je da ni klaničari nemaju veliku zaradu jer su pritisnuti velikim brojem dažbina od naknada za firmarine do plata zaposlenih. – Teško je poslovati, a nije lako ni ugasiti proizvodnju i dati otkaz radnicima jer u našoj kompaniji u mesnoj industriji radi 1.800 ljudi – kazao je on.

Prema najavama iz Sabora proizvođača agroprivrede Srbije (SPAS) narednih dana će stočari, ratari, proizvođači mleka i ostalih grana poljoprivrede održati sastanak na kome će ukazati na brojne probleme sa kojima se suočavaju.

Da se dalji poremećaji na globalnom tržištu mesa mogu očekivati ukazuje i poslednji izveštaj FAO, prema kome poslednja dva meseca cene hrane blago padaju dok pšenica i meso živine i dalje poskupljuju. Stručnjaci zato očekuju da će u ovom sektoru stočarstva doći do najvećih promena.

FAO indeks cena mesa dostigao je u maju rekord svih vremena (mesečni rast bio je 0,6 odsto) iako su svetske cene goveđeg mesa ostale stabilne, a svinjskog pale. Rast je podstaknut naglim povećanjem cena živine, delom zbog poremećenog lanca snabdevanja usled krize u Ukrajini ali delimično i zbog novih slučajeva ptičjeg gripa i rasta tražnje u Evropi i na Bliskom istoku.

Poremećaji snabdevanja i cena osećaju se i u Evropi i regionu. Mediji su objavili da je u BiH u martu došlo da smanjenja ponude mesa jer dobavljači iz Evrope više ne garantuju ugovore. U Crnoj Gori su cene svežeg goveđeg i junećeg mesa porasle do 30 odsto, a zamrznutog i do 60, uz radikalno poskupljenje svinjetine. Prema statističkim podacima, od aprila 2021. do aprila 2022. cena mesa u Srbiji porasla je u proseku za 19,5 odsto. Proizvođači i agroekonomisti i ranije su upozoravali da tu nije kraj i da treba očekivati novi rast jer se globalna dešavanja na tržištu hrane prelivaju i kod nas.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.