Петак, 12.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Месо ће још поскупљивати

Домаћу производњу свиња највише уништава увоз готових производа преко трговачких ланаца, оцењују произвођачи
(Фотодокументација „Политике”)

Сектор сточарства такође је погођен двогодишњом кризом па ће последице у наредним месецима све више осећати и фармери и потрошачи.

Како је објавила агенција Бета, суша и поскупљење сточне хране у Србији присиљавају поједине произвођаче који немају сопствену храну за животиње да гасе фарме свиња.

Цена концентрата је удвостручена па се очекује и да ће месо у малопродаји поскупљивати, упркос томе што га индустрија увози за прерађевине, а велики инострани трговачки ланци и готове месне производе.

Држава је, подсетимо, прошле године у пакету с неколико основних намирница замрзла и цену свињског бута на максимално 650 динара по килограму. То је делимично олакшало положај купаца, док су се произвођачи суочили с новим проблемом – да су цене неквалитетнијег свињског меса више од од оног квалитетног.

Власник фарме товљеника у Лаћарку код Сремске Митровице рекао је за ту агенцију да зараде у свињарству тренутно нема или је минимална иако расту цене меса у малопродаји.

Килограм живе ваге товљеника је од 190 до 210 динара али чим цена мало порасте индустрија га увезе и тако смањи тражњу и доведе до појефтињења жива стока. Он је нагласио да су некада произвођачи и кланичари делили зараду од продаје меса, али да сада та индустрија легално присваја зараду произвођача, дижући малопродајне цене и уцењујући произвођаче откупним ценама.

Оценио је и да се око 40 одсто меса за домаће потребе увезе, да га увозе чак и велике индустрије меса, а да домаћа производња задовољава тек 60 одсто потрошње.

Сувласник компаније „Матијевић” Бојан Матијевић сматра да домаћу производњу свиња највише уништава увоз готових производа преко трговачких ланаца. Он је за ову агенцију рекао да ће смањење домаће производње утицати на раст цена у малопродаји иако је потрошња меса по становнику последњих годину-две смањена за око 20 одсто.

– Месо, свињско, пилеће и јунеће је последњих годину дана у малопродаји поскупело 30 одсто, упркос паду потрошње. Потрошачи су смањили куповину јер им је пала куповна моћ а плате нису порасле за 30 процената – навео је Матијевић. Додао је да ни кланичари немају велику зараду јер су притиснути великим бројем дажбина од накнада за фирмарине до плата запослених. – Тешко је пословати, а није лако ни угасити производњу и дати отказ радницима јер у нашој компанији у месној индустрији ради 1.800 људи – казао је он.

Према најавама из Сабора произвођача агропривреде Србије (СПАС) наредних дана ће сточари, ратари, произвођачи млека и осталих грана пољопривреде одржати састанак на коме ће указати на бројне проблеме са којима се суочавају.

Да се даљи поремећаји на глобалном тржишту меса могу очекивати указује и последњи извештај ФАО, према коме последња два месеца цене хране благо падају док пшеница и месо живине и даље поскупљују. Стручњаци зато очекују да ће у овом сектору сточарства доћи до највећих промена.

ФАО индекс цена меса достигао је у мају рекорд свих времена (месечни раст био је 0,6 одсто) иако су светске цене говеђег меса остале стабилне, а свињског пале. Раст је подстакнут наглим повећањем цена живине, делом због поремећеног ланца снабдевања услед кризе у Украјини али делимично и због нових случајева птичјег грипа и раста тражње у Европи и на Блиском истоку.

Поремећаји снабдевања и цена осећају се и у Европи и региону. Медији су објавили да је у БиХ у марту дошло да смањења понуде меса јер добављачи из Европе више не гарантују уговоре. У Црној Гори су цене свежег говеђег и јунећег меса порасле до 30 одсто, а замрзнутог и до 60, уз радикално поскупљење свињетине. Према статистичким подацима, од априла 2021. до априла 2022. цена меса у Србији порасла је у просеку за 19,5 одсто. Произвођачи и агроекономисти и раније су упозоравали да ту није крај и да треба очекивати нови раст јер се глобална дешавања на тржишту хране преливају и код нас.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.