Petak, 30.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Veliki srpski špijun Peter Bruderman

Kaplar iz Topole Miloje Petrović 1914. pod lažnim imenom postao nemački agent u Solunu i zaslužio orden ratnog krsta Francuske
Искрцавање Српске војске из лађе са Крфа у Микри код Солуна 1916. (Фото: „Шумадијска дивизија”)

Čačak – Prve ratne godine po Solunu se raščulo o Peteru Brudermanu. Kako i ne bi kad je svaka sila te 1914. imala u grčkoj luci svoju obaveštajnu službu i agente, a taj austrijski vojnik je navodno u borbi na Drini bio kontuzovan i zarobljen, ali je uprkos ranama uspeo da pobegne iz logora u Nišu. Sad je po solunskim gostionicama pripovedao da će rat trajati najviše jedan mesec jer je Srbija na kolenima.

On je, eto, ranjenik nevoljnik koji proba da se zbrine u velikom pristaništu, tek dve godine ranije oslobođenom od Turaka. Priđe mu čovek i na srpskom, znajući za njegove priče, i reče da se javi austrijskom konzulatu u gradu. Ovaj ode tamo, primi ga šef obaveštajaca Hoflener, razgovaraju na nemačkom.

‒ Bečlija? I ja sam ‒ reče Hoflener. Iz koje ste jedinice?

‒ Peti puk 21. landverske divizije. Ranjen sam na Drini. Otac je Nemac, Bavarac, majka Mađarica, ja rođen u Beču. Živeli smo neko vreme u Subotici gde mi je otac imao bravarsku radionicu, tu sam naučio srpski.

Popunio je upitnik o tome kojim veštinama raspolaže. Usledila je, dabome, provera austrougarskog konzulata, a iz Beča u Solun Hofleneru uskoro stigao odgovor: Peter Bruderman nestao noću između 9. i 10. avgusta 1914. prilikom forsiranja Drine i prelaska u Srbiju. Nije na spisku poginulih. Služio u 1. četi 2. bataljona 5. puka 21. landverske divizije 8. korpusa.

I tako dobije ulogu špijuna koji radi za Nemce. Hoflenerov posluško nabavi mu odelo, da 500 drahmi za trošak i naprave mu svečanu večeru u „Splendidu”, pošto je postao njihov agent. Na banket je došao i generalni konzul Nemačke u Solunu Holgel, sa suprugom Elzom, a pojavio se i bugarski konzul Sljedkov, sa svojom Cvetom.

– Vidim iz upitnika da ste studirali pravo u Beču? ‒ znatiželjan je Hoflener.

‒ Rat me omeo, nisam završio.

 – Učili ste i francuski.

‒ Privatno, moj otac je želeo da se bavim diplomatijom.

Sutradan je jedan čovek prerušen u grčkog kaluđera došao u srpski konzulat u Solunu i tražio odmah da vidi Mihaila Bankovića, koji je bio zadužen za naše obaveštajce. Skinuo je kamilavku i zagrlili su se. Bio je to Miloje Petrović, lažni Peter Bruderman, dok je pravi Peter ostao u logoru u Nišu i za njega niko više nije smeo znati.

Kaplar srpske vojske, po imenu Miloje Petrović, studirao je pravne nauke u Beču i Lozani, učio marljivo jezike što mu je išlo i bližio se čas kad će stricu, trgovcu iz Topole Aleksi Petroviću, koji ga je školovao, moći da kaže: „Čiča, postao sam učen čovek. Blagodarim na tvojoj pomoći.” Teško ranjen u bici kod Kumanova maštao je da se vrati na studije u Lozanu i ni slutio nije da će mu se 9. avgusta 1914. život okrenuti naglavačke.

Miloje je tada upravo bio u pripremljenom transportu za front protiv Bugara, kad stiže naredba da se hitno javi obaveštajnom odseku Vrhovne komande. Sat kasnije bio je u kabinetu pukovnika Dragutina Dimitrijevića Apisa. Tu je zatekao jednog majora lepih ufitiljenih brkova i pride mladog čoveka u građanskom odelu. Ubrzo je saznao da su to major Voja Tankosić i rezervni potporučnik Kosta Vojinović.

Apis ga upita koje jezike govori, a on će:

‒ Nemački i francuski odlično, engleski i italijanski onako.

‒ Potreban nam je mlad i hrabar obaveštajac.

‒ Spreman sam da služim svojoj otadžbini na svaki način.

Tu noć provedenu na Drini u selu Kurjačici, zapravo na Adi, pamti jer je Apis od majora Tankosića tražio da kako zna i ume zarobi jednog austrougarskog oficira. Tu poruku je doneo, vrativši se od Apisa, kaplar Miloje. Major Tankosić i jedan vojnik odoše kroz noć, preko Drine i uskoro su otuda vodili visokog švapskog starešinu i njegovog ordonansa. Onaj oficir reče da je generalštabni major, drhti i moli ih da mu kažu hoće li biti ubijen. Miloje za ime upita mladog vojnika iz majorove pratnje?

‒ Peter Bruderman, ordonans gospodina majora – reče ovaj.

U kabinetu, kasnije, Apis se obrati Miloju:

‒ Imam za vas jedan važan zadatak u Solunu...

‒ Nisam oženjen, imam samo majku i mlađu sestru i jednog strica koji me školovao. Mogu li da znam šta ću raditi tamo?

‒ Javićete se našem konzulu Rajku Vintroviću. Solun je za nas veoma interesantan, pun je svakojakih špijuna. Obratite pažnju na bugarski konzulat. Videćete već šta tu ima, ko se sve muva i radi za naše neprijatelje...

Tako je mladi Šumadinac, kojem su bile samo 24 godine, krenuo stazom vrhunske špijunske karijere. Po Apisovoj zapovedi bio je i u pratnji starog kralja Petra tokom Kolubarske bitke, kasnije i pratilac dr Arčibalda Rajsa, koji mu je pre rata predavao na studijama u Lozani.

Avgusta 1917. Francuska vrhovna komanda odlikovala je Miloja Petrovića orednom ratnog krsta sa palmom za zasluge stečene u radu obaveštajne službe. U aktu srpskoj Vrhovnoj komandi navedeno je da se „potporučnik Miloje Petrović odlikuje za podvige u radu obaveštajne službe i da je želja generala Saraja da mu ovo odlikovanje lično uruči na skromnoj svečanosti”.

General Moris Saraj, zapovednik francuske vojske u Solunu rekao je da visoko odlikovanje dodeljuje mladom potporučniku zbog toga što je uspeo da u Solunu parališe rad austrijske, nemačke i bugarske obaveštajne službe, a posebno za učešće u akcijama na otkrivanju zločinaca koji su pripremali atentat na rumunskog kralja Ferdinanda i otkrivanju baza nemačkih sumarena u Jadranskom moru.

Francuska komanda u prepisci oko odlikovanja Petrovića pogrešno tituliše kao potporučnika, iako je bio samo kaplar. Pošto nije imalo smisla da se u civilnom, dakle kaplarskom odelu pojavi pred generalom i primi odlikovanje, Petrović je na predlog novog šefa srpske obaveštajne službe u Solunu, pukovnika Kalafatovića, odmah pre svečanosti unapređen u čin potporučnika i na vreme mu je obezbeđena odgovarajuća uniforma – zabeležio je čačanski književnik Antonije Đurić u svojoj povesnici „Po zapovesti Srbije”.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.