Žene se ne osećaju bezbedno van kuće

U Zemunu svaka četvrta žena nosi suzavac „za svaki slučaj” jer se ne oseća bezbedno, dok svaka šesta meštanka Pančeva noću ne ide sama, a strah da će biti silovana ili seksualno uznemiravana oseća gotovo polovina žena u Srbiji. Sve to pokazuju rezultati prvog nacionalnog istraživanja o nasilju prema ženama i devojčicama u javnom prostoru koje je uradila ženska nevladina organizacija „FemPlatz” uz podršku Agencije UN za rodnu ravnopravnost u Srbiji. Rezultati istraživanja sprovedenog na reprezentativnom uzorku od 1.212 žena i devojaka starijih od 15 godina, takođe  otkrivaju da je skoro svaka deseta žena u našoj zemlji bila silovana ili je doživela pokušaj silovanja.

– Žene se osećaju nebezbedno tokom celog dana, ali je to posebno izraženo u večernjim časovima i noću. Žene na selu osećaju se bezbednije nego one u gradu, a osećaj nebezbednosti smanjuje se sa godinama žene – kod mlađih je izraženiji. Naše sugrađanke se naročito plaše neosvetljenih ulica, parkova i gusto pošumljenih delova grada, područja oko klubova i kafana, šetališta i staza za trčanje,  stanica javnog prevoza, ali i samih autobusa i vozova, naročito zadnjih platforma u vozilu. Mlađe i neudate žene više strahuju od seksualnog nasilja, a one između 50 i 60 godine života se više plaše uličnog nasilja – džeparenja i krađa. Ako posmatramo ceo uzorak ispitanica, dolazi se do zaključka da žene najviše strepe od silovanja, ubistva, otmice i seksualnog uznemiravanja, a strah od napada oružjem prisutan je kod čak 43 odsto žena. Postoji i visok nivo straha od praćenja i uhođenja, koji je izraženiji kod devojaka i mlađih žena, neudatih i onih što žive u gradu – istakla je Nevena Petrušić, profesorka Pravnog fakulteta u Nišu i jedna od autorki ovog istraživanja.

Na pitanje kako ocenjuju rad policije na skali od jedan do pet, najveći broj ispitanica dao je ocenu tri, a najmanju ocenu organima reda dale su devojke uzrasta od 15 do 17 godina. Osim toga, većina žena negativno ocenjuje rad lokalne samouprave u sprečavanju nasilja prema ženama u javnom prostoru.

– Kada smo pitale žene „Ko je zaslužan za vašu bezbednost” dve trećine je odgovorilo da same brinu o sebi i preduzimaju mnoge mere predostrožnosti kako bi se zaštitile – odustaju od kasnih izlazaka, ograničavaju kretanje i skraćuju ostajanje u javnom prostoru. Isto tako  često se osvrću oko sebe da bi videle da li ih neko prati i drže mobilni telefon u ruci, pretvarajući se da razgovaraju sa nekim ili zaista vode telefonski razgovor. Drugim rečima, žene ne očekuju da će ih neko zaštititi ako se nađu u opasnoj situaciji, već se uzdaju u sebe. Samo su žene u Vojvodini rekle da su policija i vojska odgovorne za njihovu bezbednost – navela je Nevena Petrušić.

Kako je istakla predstavnica „FemPlatza” Kosana Beker, mnoga istraživanja govore o nasilju u kući i porodici, dok je njihova studija prva koja otkriva šta se ženama dešava i čega se one plaše u javnom prostoru. Podatak da se 45 odsto žena u Srbiji oseća nebezbedno na ulici treba da predstavlja veliki alarm, jer nas osećaj retko vara. „Ne moramo da čekamo da se svima nešto ružno desi da bi institucije reagovale”, ocenila je ona, dodajući da se žene na selu i u manjim mestima ipak osećaju bezbednije u javnom prostoru.

Ovo istraživanje pokazalo je da žene imaju različito lično iskustvo sa pojedinim oblicima nasilja u javnom prostoru – većina navodi da su jednom do tri puta bile žrtve neželjenog dodirivanja, neprikladnog gledanja, seksualno sugestivnih šala ili uvredljivih komentara, uvredljivih pitanja o ličnom životu, pokazivanja intimnih delova tela, psovanja i vređanja, zviždanja i dobacivanja...

Žene najčešće doživljavaju nasilje u javnom prostoru u vreme kada se vraćaju sa posla ili iz škole i to nasilje obično se dešava u prisustvu trećih osoba, koje najčešće ne reaguju jer „gledaju svoja posla” i ne žele da budu uključeni u neprijatni događaj na bilo koji način. Prilikom izvršenja samog nasilnog čina većina žena ne reaguje, jer ne očekuje napad i „zatečene” su tim događajem, a relativno je veliki broj žena koje beže od nasilnika ili viču. Nasilje u javnom prostoru žene uglavnom ne prijavljuju policiji, a na ono koje je prijavljeno policija uglavnom nije reagovala – izuzetno je retko podnošenje krivičnih prijava, a još ređe pokretanje krivičnog postupka.