Popisom do istine o naciji, veri i jeziku

Od našeg dopisnika

Podgorica – Brojna sporenja oko toga da li je potrebno organizovati popis stanovništva prekinuo je Predlog zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori, koji je vlada uputila Skupštini Crne Gore na razmatranje, odnosno usvajanje.

Već petnaestak meseci u crnogorskom parlamentu, ali i u javnosti, vode se sporenja da li treba izvršiti zakonsku obavezu i organizovati popis. Prosrpske partije, kao i manjinske partije, insistiraju da se popis stanovništva izvrši, dok se višedecenijska koalicija Demokratske partije socijalista (DPS), Socijaldemokratske partije i Socijaldemokrata protivi, jer bi navodno njegovi rezultati ponovo mogli da „prodube jaz nesporazuma između građana Crne Gore”. Ova koalicija bi i pristala na popis pod uslovom da se iz njega izbace pitanja o naciji, veri i jeziku. Na takvu ponudu ni sada ne pristaje vladajuća Socijalistička narodna partija, ali ni Građanski pokret URA.

U Predlogu zakona o popisu stanovništva o kojem će se uskoro izjasniti poslanici, definisano je da u upitniku ostaju pitanja o prikupljanju podataka o naciji, veri i jeziku. Vlada je saopštila da će ona, ukoliko se predlog za održavanje popisa usvoji u Skupštini, odrediti termin održavanja popisa.

Poslanik Demokratskog fronta Dejan Đurović za „Politiku” kaže da je „obaveza vlade da organizuje i sprovede prvi slobodni popis od 1945. godine, da se posle 77 godina utvrdi realna slika Crne Gore”. Prema njegovim rečima, „svako ko se protivi održavanju popisa pristaje na rezultate falsifikovanja popisa iz 2011, koji je u uslovima diktature i ucena sproveo DPS”.

„Bez popisa država ne zna koliko ima poreskih obveznika, kakva je obrazovna struktura stanovništva, koliko je nezaposlenih, koliko ljudi radi, kakva je starosna struktura... Jedino poštenim popisom može se implementirati zakon o prebivalištu i dobiti regularni birački spisak, tako da se bez popisa filtriranje biračkog spiska ne može sprovesti u delo”, ocenio je Đurović.

Za njega nema dileme da bi „eventualno neodržavanje popisa bilo direktno usmereno protiv srpskog naroda, protiv onih ljudi koji su se borili da se ova zemlja vrati sebi i svojoj tradiciji nakon decenija progona i zatiranja srpskog identiteta”.

Kako kaže, veštačko odlaganje popisa zbog lokalnih izbora u 14 opština predstavljalo bi stvaranje novih turbulencija na političkoj i društvenoj sceni Crne Gore.

Podsećanja radi, Predlog zakona o popisu koji je pripremila vlada bivšeg premijera Zdravka Krivokapića povučen je sredinom maja iz procedure, navodno iz tehničkih razloga, kako bi se, uz ostale akte, vratio ponovo u proceduru s novim predlagačima.