Pošteni Lazar Aksić, radnik menjačnice

Pre neki dan svratio sam u menjačnicu deviza u Surčinskoj ulici na Novom Beogradu da kupim 600 evra. Ljubazni mladić iza šaltera, koga inače znam iz viđenja jer stanuje u našoj ulici, brzo obavi predviđenu zamenu valuta pružajući mi odgovarajući iznos deviza i to sve u banknotama od po sto evra, koje bez brojanja stavih u novčanik pa se uputih u obližnju samouslugu. Posle sam svraćao i u jednu pekaru, a zatim i u prodavnicu zdrave hrane. Po dolasku kući otvorih novčanik da uzmem kupljene devize i odmah ustanovih da nedostaje jedna novčanica od stotinu evra. Da odem do menjačnice i reklamiram – nema smisla, jer će s pravom reći zašto nisam novac na licu mesta brojao, već tek sada reagujem. Uz to, možda sam tu novčanicu negde usput izgubio prilikom plaćanja kupljenih artikala.

Iako ovaj novčani gubitak od oko desetak hiljada dinara u našim parama nije tako veliki, ipak mi je krivo što se to desilo. No, da ne bih o tome dalje razmišljao, uzeh da čitam „Politiku”, koju sam takođe usput kupio. Posle nekog vremena začu se zvuk zvonceta na kapiji našeg dvorišta, a kad otvorih vrata pred ulazom ugledah momka iz menjačnice. Pošto uobičajeno pozdravi, upita me koliko sam danas kod njih deviza kupio. Rekoh – 600 evra, pa sramežljivo priznadoh da sam jednu evro-stotinarku negde usput izgubio.

„Niste je, gospodine, izgubili”, uzvrati mladić uz osmeh, „nego je meni neprimetno ispala dok sam vam isporučivao devize, koje začudo niste prebrojali, već ste odmah otišli. Tek kad ste se udaljili video sam da na podu kraj mojih nogu leži ova banknota od stotinu evra, pa pošto znam gde otprilike stanujete, doneo sam je jer je vaša.”

Iznenađen ovim lepim gestom, toplo zahvalih na čestitosti ovom mladom čoveku, koji, pritom, ne htede da prihvati nikakvu nagradu. Samo se učtivo zahvali na ponudi, pa pošto se srdačno rukovasmo na rastanku, ode čilim koracima natrag, veselo mašući rukom dignutom uvis u znak pozdrava.

Naknadno sam saznao da se ovaj vrli mladić zove Lazar Aksić, pa bez obzira na to o kolikoj je materijalnoj vrednosti reč, sigurno zaslužuje javnu pohvalu kao lep primer skromnosti i poštenja.
Sveta Jokić,
Beograd