Francuskoj prete restrikcije, pola nuklearnih reaktora u kvaru

Zbog problema u radu nuklearnih elektrana Francuska bi ove godine mogla proizvesti čak četvrtinu manje električne energije nego u prošloj godini.

Problemi francuskih nuklearki verovatno će se odraziti i na ukupnu energetsku situaciju u Evropskoj uniji, upozorava američki list „Njujork tajms”.

Dok Evropska unija pokušava da se u potpunosti oslobodi ruske nafte i gasa, zbog rata u Ukrajine, Francuska se oslonila na svoje nuklearne elektrane kako bi prebrodila nadolazeću energetsku krizu.

Ali ta industrija je pala u neviđenu energetsku krizu, navodi „Njujork tajms” i podseća da Francuska oko 70 odsto svojih godišnjih potreba za strujom ostvaruje u nuklearnim elektranama kojima upravlja kompanija EDF u većinskom vlasništvu francuske vlade.

Prema zvaničnim podacima EDF-a, u sastavu te kompanije je 56 nuklearnih reaktora u 18 elektrana, što je daleko najveći potencijal nuklearki u EU, te drugi, odmah iza SAD, na svetu.

Međutim, od 56 raspoloživih reaktora EDF-a, koji je najveći izvoznik električne energije u Evropi, gotovo polovina reaktora trenutno nije u radu zbog kvarova, remonta ili nedostatka rezervnih delova.

Američki dnevnik navodi primer reaktora u nuklearci Šenon koji je "zamrznut nakon zabrinjavajućeg otkrića pukotina u rashladnom sistemu". Ta elektrana raspolaže sa još dva reaktora koji su u radu.

EDF je prošle godine upozorio „da više ne može garantovati stabilno snabdevanje nuklearnom energijom, jer se borio da nadoknadi dvogodišnji zaostatak u potrebnom održavanju desetina ostarelih reaktora koji je odložen tokom zatvaranja zbog koronavirusa".

U prilog svojoj tvrdnji o pozamašnim poteškoćama EDF-a kad je u pitanju rad njegovih nuklearki, „Njujork tajms” navodi i odlaganje početka rada EDF-ovih nuklearki u Finskoj i Velikoj Britaniji.

„Nekoliko novih nuklearnih reaktora koje je EDF izgradio opterećeno je velikim prekoračenjem troškova i kašnjenima. Reaktor s vodom pod pritiskom izrađen od EDF-a u Hinkli Pointu, u jugozapadnoj Engleskoj, neće početi sa radom do 2027, što je četiri godine zakašnjenja i prekasno da bi se pomoglo britanskom brzom prelasku s ruske nafte i gasa. Najnovija finska nuklearna elektrana EDF, koja je počela s radom prošlog meseca, trebalo je da bude završena 2009.", navodi isti izvor.

Proizvodnja nuklearne energije u Francuskoj ove godine beleži najniži nivo u gotovo 30 godina, gurajući francuske račune za električnu energiju na rekordno visoke nivoe, baš u trenutku kada rat u Ukrajini podstiče širu inflaciju. I sam EDF je u finansijskim poteškoćama opterećen dugovima i nemogućnošću da,  zbog socijalnih mera francuske vlade, naplaćuje tržišne cene struje, kao i da isfinansira oko 51 milijardu evra potrebnih ulaganja u obnovu postojećih i izgradnju 14 novih reaktora u nuklearkama.

„Umesto da pumpa ogromne količine električne energije u Britaniju, Italiju i druge evropske zemlje koje se okreću od ruske nafte, Francuska se suočava sa uznemirujućom perspektivom pokretanja stalnih isključenja struje ove zime i uvoza struje", zaključuje list.