Proizvođači traže propisivanje minimalne otkupne cene mleka

Niska otkupna cena i veliki rast cena stočne hrane i energenata doveo je domaće mlekarstvo u nezavidan položaj. Još od pandemije farmeri se žale na ucenjivačku politiku velikih mlekara, a najnoviji podaci govore da je epilog ove priče pad proizvodnje sirovog mleka. U medijima se spekuliše s količinom od oko 100 miliona litara u odnosu na proteklu godinu uz konstataciju „da to i dalje ne ugrožava snabdevanje domaćeg tržišta”.

Predsednica Saveza udruženja odgajivača goveda Sanja Bugarski kaže za „Politiku” da u svakom delu proizvodnje već godinama postoje nagomilani problemi, ali da „od kuknjave koja traje već decenijama nema ništa” i da je razlog ovakve situacije to što „nikada niko nije stavio stvari na svoje mesto i postavio sistem”.

– Na nama je sada da insistiramo da mora da postoji minimalna proizvođačka cena mleka, koja mora da bude zaštićena odlukom vlade, a koju bi izračunali zajedno sa agroekonomistima. Na taj način mlekare ne bi smele da plaćaju malim proizvođačima ispod te cene, a istovremeno bi bili zaštićeni i najveći. Tim pre što naš proizvod ne može biti tržišni, nego ekonomski zaštićen od države – istakla je Sanja Bugarski.

Gorući problemi s kojima se farmeri godinama suočavaju pre svega se odnose na proizvodnju i cenu mleka.

– Proteklih šest godina je napravljen toliki razdor između proizvođačke cene i one koja je farmerima plaćena, da je to sada jako teško pomiriti. Sad se više ne postavlja ni pitanje ko će to da plati, već da neko plati. Cena se pomera, ali je to malo koliko ona mora da se poveća. Sada se gegamo oko otkupne cene koja je bila 2015. ili 2016. Zar treba da govorim koliko je od tada sve poskupelo – istakla je Sanja Bugarski.

Kao primer za to navodi preciznu računicu stručnjaka da je za proizvodnju kabaste hrane i manipulaciju (hranjenje životinja i čišćenje štala) za samo jednu kravu potrebno čak 267 litara goriva. Istovremeno, kako ističe, u Srbiji, recimo, već godinama nema „plavog” dizela.

Prema njenim rečima, proizvodnja mleka u Srbiji trenutno košta oko 65 dinara po litru. I te kalkulacije se stalno menjaju, a cena koštanja raste. Veći farmeri – oni koji proizvode od 500 do 700 litara dnevno i više – od mlekara naplaćuju prosečno 42 dinara, a manji proizvođači tek oko 30 dinara.

– Jedino dobro jeste da su otkupljivači sada postali nervozni jer nemaju mleka i počeli su da se otimaju o sirovinu. Ali mleka neće biti po toj ceni, u tome i jeste suština. Jer niko ne može da plati koncentrat 55 dinara, a da mu mlekare otkupe litar mleka za 45. To je, naravno, samo jedan od parametara – ističe Bugarski i dodaje da ukoliko mlekare ne budu počele da plaćaju cenu od 65 dinara, a država ne dovede u red trgovinske lance, sve će ili propasti ili će potrošači plaćati abnormalno nešto što ne treba da plaćaju.

Kako kaže, mnogi prerađivači se žale na marže od 40 odsto za kratkotrajni proizvod koji stoji u vitrini, što bi se reklo, pet minuta. Ipak su to, kako smatra, problemi koje moraju da sami da rešavaju. Kada je reč o ovom sektoru, u međuvremenu, nažalost, još nije zaživela ni ideja o osnivanju Nacionalnog udruženje proizvođača mleka. Bila je zamisao da, kao i u mnogim državama, takvo udruženje okupi 17 regionalnih koji bi tako ujedinjeni bili osnaženi i uticajniji u pregovorima – ali je to osujećeno.

I stručnjaci već neko vreme upozoravaju da problemi s proizvodnjom mesa i mleka zbog dvogodišnje krize ubrzo dolaze u fokus. Nedavno je objavljeno i da se zbog inflacije i visoke cene hraniva očekuje pad produktivnosti sirovog mleka na svetskom nivou.

– Očekujem da će se to dogoditi. U Evropi, istog trenutka kada je počeo rat u Ukrajini, prerađivači su podigli otkupnu cenu mleka na 56 evrocenti. To je i razlog što se naše mlekare sada otimaju o sirovinu jer gde će da je plate 45 dinara, kao u Srbiji – kaže naša sagovornica.

Prema podacima Privredne komore Srbije, u prva tri meseca ove godine uvezeno je mlečnih proizvoda od mleka za 40 miliona evra, sireva za čak 14 miliona. Kako nezvanično saznajemo, trapist je, recimo, uvožen za četiri i po evra po kilogramu pa se s pravom postavlja pitanje koliko je koštala njegova proizvodnja. Jasno je da uz niske otkupne cene sirovine i uvozne dampinške cene mlečnih proizvoda, delom i preko stranih trgovinskih lanaca, takođe guše domaću proizvodnju sirovog mleka.

– Ne samo to, sada veliki broj mlekara uvozi i mleko u prahu. Strani prerađivači i kompanije uvoze svoje proizvode s drugih tržišta, a nešto malo otkupljuju i plasiraju ovde – zaključuje Sanja Bugarski.