Sreda, 17.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srbin u oku osvajača

Stotinu godina posle Velikog rata naše Ministarstvo kulture omogućilo je štampanje zbirke fotografija neprijateljskog oficira Hineka Doležala iz Moravske
Становници Чачка потврђују предају 1. новембра 1915, машући белим марамама окупаторској војсци (лево), Аустроугарски војник поред крајпуташа Кости Савићевићу из Рашчића код Ивањице, који је погинуо 8. јануара 1915. у Штипу (Фотографије Хинек Долежал „Слике са балканског ратишта”)

Čačak – Mada ratnu istoriju pišu pobednici, uvek je mudro zaviriti i među zapise nastale na drugoj strani fronta. Tako je ovih dana svetlost ugledala velika zbirka fotografija Hineka Doležala „Slike sa balkanskog ratišta”, načinjenih na ovim prostorima u godinama Prvog svetskog rata.

Dakle, ni stotinu leta nije neprolazno vreme za ovakvu knjigu: izdavač je Međuopštinski istorijski arhiv Čačak (MIA), štampanje je omogućilo Ministarstvo kulture Republike Srbije, a autor snimaka je, kakva retkost, oficir osvajačke, Srbiji neprijateljske, vojske.

Tvorac fotografija (1880–1938) vojničku karijeru završio je kao štabni kapetan, a tom stazom pošao iz zanatlijske porodice rodnog Uherskog Broda. Rat je za njega počeo u zimu 1914. u Bosni, nastavio se sledeće godine zapadnom ivicom Šumadije i novopazarskim Sandžakom. Januara 1916. austrougarska vojska i Doležal u njoj jurišala je na Lovćen, nastavila protiv Italijana i zauzela Skadar i Drač, stigla do Solunskog fronta i boja protiv francuske armije. Kraj rata dočekao je u Slavonskoj Orahovici, gde je premešten maja 1918.

– Aleš Mahal, istaknuti češki ekolog i ekopedagog, nedavno nam je doneo fotografski dnevnik svoga dede Hineka, umešno uvezanih 97 kartona sa 300 slika. Sve vreme delovanja austrougarske vojske na Balkanu Hinek je kao oficir na poslovima računovodstva imao obavezu da fotografski dokumentuje i finansijski nadoknađuje štetu načinjenu od strane vojske. Ali, osim službenih fotografija, beležio je i svakodnevni vojnički život u svim njegovim teškoćama, a interesovali su ga i običaji stanovnika – piše u uvodnoj studiji knjige njen priređivač profesor dr Vaclav Štepanek.

On je bio upravnik Instituta slavistike na Masarikovom univerzitetu u Brnu i lektor češkog jezika na Beogradskom univerzitetu 1996–2002.

– Profesor Štepanek je pre četiri godine boravio u Čačku na naučnom skupu „Srbija 1918” i tada je postignut sporazum da naša kuća bude izdavač ove knjige – kaže za „Politiku” Lela Pavlović, direktor MIA Čačak.

Iako je bio pripadnik austrougarske vojske, iz fotografija srpskih i crnogorskih zarobljenika kao i iz propratnog teksta, vide se Hinekove simpatije prema „poraženom neprijatelju”. Na mnoga mesta u dnevniku uvrstio je slike svojih „nedobrovoljnih domaćina” iz kojih proističe da je posebno u Bosni, a naravno i u Srbiji, birao smeštaj  kod srpskih porodica koje bi za uspomenu slikao, a od ovih čak dobijao njihove fotografije koje je zatim lepio u dnevnik, opisuje Štefanek.

Inače, već od početka rata mnogi austrougarski zarobljenici češkog porekla iskazivali su simpatije prema Srbiji. Bilo da su dobrovoljci ili silovoljci, ukupan broj Čeha i Moravljana u srpskoj vojsci dostizao je i 3.000 ratnika, među kojima je bilo nesrazmerno više oficira nego vojnika.

U slavnom četničkom odredu majora Vojina Popovića (vojvode Vuka) bilo je još prvih dana vojne upisano osamnaest čeških i moravskih dobrovoljaca iz Beograda, od kojih su sedmorica poginula tokom srpske ofanzive na Ceru. Najpoznatiji pripadnik odreda vojvode Vuka bio je kapetan Hubert Bžezina (ratno ime Mirko Popović), koji je s Vukom poginuo u jurišu kod sela Gruništana na obroncima Kajmakčalana. „Koji ono dobar junak beše/ na Gruničkom visu na Kamenu Crnu?/ Tri juriša odbi, tri povrnu,/ i kada bombe četu mu satreše,/ još se rva zaplamtela oka,/ dok ne svane sunce sa istoka/ i zaigra po krvoproliću./ Ono beše Mirko Popoviću”, opevao je Hubertovu smrt jedan od srpskih guslara u vojsci.

– Kolekcija fotografija Hineka Doležala još jedan je dokaz da se i posle stotinu godina mogu naći dragoceni dokumenti o Prvom svetskom ratu. Istovremeno, očigledno je njegovo nastojanje da svojim prisustvom u srpskim kućama i pojavljivanjem među srpskim stanovništvom zaštiti bar one kod kojih je kratko boravio – ispisuje istoričar Ljubodrag P. Ristić među koricama „Slika sa balkanskog ratišta”.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.