Sreda, 17.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Izmenjen deo ograde na Pančevačkom mostu

Nadležne institucije ne planiraju „rehabilitaciju” „Pančevca” pre izgradnje ćuprije na Adi Huji – Poslednja detaljna obnova rađena sedamdesetih godina prošlog veka
На мосту су се у последњих месец и по дана догодиле две тешке саобраћајне несреће, троје људи је страдало (Фото: Раде Крстинић)

Uklanjanje i postavljanje nove ograde na jednom delu Pančevačkog mosta, na državnom putu prvog B reda, završeno je juče. Zbog toga je ovaj most bio obezbeđen privremenom signalizacijom u trajanju od nekoliko časova. Ograda je menjana u smeru od Beograda ka Pančevu, na početku Višnjičke ulice, ali i u smeru od Pančeva ka Beogradu kod prilazne betonske konstrukcije u levoj traci.

Na ovom mostu su se u poslednjih mesec i po dana dogodile dve teške saobraćajne nesreće, troje ljudi je stradalo.

Krajem maja na kamion u kome su se nalazili Trivun (77) i Dobrinka (77) Jevtić naleteo je „be-em-ve” kojim je upravljao nemački državljanin. Od siline udarca kabina kamiona probila je zaštitnu ogradu, a muž i žena su pali, jedno u reku, a drugo na stub mosta. Petnaestak dana kasnije, 10. juna, poginuo je Slobodan L. kada je na njega dok je pretrčavao kolovoz naleteo taksista. Mladić je proleteo kroz zaštitnu pešačku ogradu i pao na limeni krov jedne firme, a zatim na beton.

Ovo su samo poslednje nesreće, od velikog broja njih koje su se dogodile na ovom mostu, čija se obnova već godinama zahteva.

Most je poslednji put detaljno obnovljen sedamdesetih godina prošlog veka, a ima neko vreme da se spominje čak i njegovo rušenje. Ova ideja naišla je na kritiku i javnosti i stručnjaka. Mnogi smatraju da bi takav manevar bio luksuz, pogotovu ako se zna da sa današnjom tehnologijom gradnje i rekonstrukcije ovaj most može ne samo da se kvalitetno obnovi, nego čak i da se proširi i ojača.

Osim obnove cele konstrukcije, tema u nekoliko navrata prethodnih godina bila je i ograda. Pojedini saobraćajni eksperti smatraju da bi ovaj most trebalo da ima zaštitu za automobilski, a ne pešački saobraćaj. Takva ograda trebalo bi da izdrži udar automobila koji se kreće brzinom do 80 kilometara na sat.

Nadležne institucije ne planiraju „rehabilitaciju” „Pančevca” pre izgradnje ćuprije na Adi Huji.

Prvi projekat za izgradnju mosta i pruge koji bi spojio dve obale iznad Dunava na mestu gde je sada Pančevački most urađen je 1924. Taj dokument potpisan je 1927, a gradnja je započeta sledeće godine. Veliki deo posla urađen je do kraja 1931. Gradnja ovog rečnog kolosa bila je ipak komplikovana zbog vodoplavnog terena na levoj obali Dunava pa je radi zaštite izgrađen dug visok nasip. Krajem aprila 1931. počela je i gradnja pruge Beograd–Pančevo. Ona je zbog isušivanja terena i drugih problema prekidana, ali je konačno završena u novembru 1935.

Ali tek što su Beograđani i žitelji Banata počeli masovnije da koriste most, on je u aprilu 1941. postao jedna od prvih infrastrukturnih žrtava rata. Minirale su ga jedinice jugoslovenske vojske da bi usporile prodiranje neprijatelja.

Okupator koji je ubrzo ušao u Beograd počeo je sa obnovom infrastrukture uz pomoć svojih stručnjaka i poljskih zarobljenika. Most na Dunavu obnovljen je 1942, ali samo dve godine kasnije nove rane mu nanose saveznici u toku oslobođenja Beograda i okupatori prilikom povlačenja.

Odmah posle rata bilo je jasno da most mora da se što pre vrati u saobraćajni život, ali obnova je bila odlagana zbog obima predstojećeg posla. Radovi su ipak krenuli na jesen 1945, a za njih je pre svega bila zadužena Crvena armija koja je raspolagala brojnim stručnjacima i neophodnom mehanizacijom. Prva dva voza preko obnovljene saobraćajnice prešla su početkom novembra 1946, ali posleratni Most Crvene armije svečano je u saobraćaj pušten 29. novembra.

Beograđane je, kao takav, most služio do polovine šezdesetih kada je konačno detaljno rekonstruisan.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Solo
To je trebao da bude prvi most zamenjen novim umesto sto ga krpe i popravljaju poslednjih 50 godina..

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.