Poezija nove generacije

Antologija savremene srpske poezije „Logične pobune”, u izdanju „Lagune”, predstavljena je nedavno u kafeteriji „Bukmarker” knjižare „Delfi” u SKC-u, gde su govorili priređivač Stevan Bradić i autori i autorke čija je poezija deo ovog izdanja: Maša Seničić, Srđan Gagić, Anja Marković, Bojan Vasić, Jelena Anđelovska i Branislav Živanović.

„Logične pobune” predstavljaju izbor iz stvaralaštva četrnaest savremenih autora. Poezija se piše i čita, deli i cirkuliše, govori i izvodi, pogotovo izvan klasičnih tokova, možda više nego ikada pre, primećuje Stevan Bradić. On smatra da je poezija novijih generacija jednako dobra kao i u ma kom drugom periodu, a možda i bolja od, recimo, poezije pisane tokom devedesetih godina. Priređivač je u predgovoru ovom izdanju primetio da se na našoj književnoj sceni svakih pet do šest godina formira nova pesnička generacija i ovo je pokušaj da se predstave oni koji su se u međuvremenu pojavili, dakle pesnici rođeni od 1980. do druge polovine devedesetih, ali i dominantne poetike u ovom periodu.

 „Od poslednjih izbora iz novije poezije prošlo je skoro deset godina i stekle su se okolnosti da napravimo novi presek. Pojavile su se nove poetičke formacije i čitav niz novih imena, koji su, svesno ili ne, uspostavili dijalog ili polemiku sa onim što je bilo pre njih, stvarajući pretpostavke za buduće stvaralaštvo. Okolnosti u kojima pišemo takođe su se izmenile, bilo u društvenom, bilo u umetničkom smislu, pa oni koji ulaze u književni život nemaju jednako istorijsko iskustvo, niti se suočavaju sa istim problemima kao što je to bio slučaj sa ranijim generacijama”, piše Stevan Bradić, dodajući:

„Famozni ’kraj istorije’, koji je početkom dvehiljaditih još za nas imao značenje rata i raspada Jugoslavije, prolaskom vremena zadobio je nove oblike, pre svega društvene i ekonomske, dok je postmoderna, kao njegov umetnički izraz, prevaziđena, mada ne i okončana. Iako dakle nismo napustili postmoderno doba, sa njegovim slobodnim kruženjima značenja i kapitala, pesnici i pesnikinje barem više ne posežu olako za ovom ideologijom kako bi opravdali svoje stvaralačke postupke”, smatra Bradić.

 On je takođe primetio da danas postoji povećano interesovanje za poeziju, zahvaljujući internetu, jer „mreža” omogućuje gotovo besplatnu distribuciju tekstova, ali da zbog toga deluje da poeziju svi pišu i da je svako danas sopstveni urednik. Po Bradićevim rečima, zbog ovako „demokratične dinamike književnog polja” negoduju književne institucije, koje su imale doba svog primata, ali sve to ne znači da više ljudi piše ili da svi koji pišu to rade dobro. Ono što je sigurno jeste da postoji veća dostupnost poezije i da svako može o njoj da prosudi, što i nije tako loše, ali sa druge strane, to ne znači da poezija i dalje nije marginalizovana. To je, po Bradićevom mišljenju, ujedno i problem svih nas, jer kada je objavljena, poezija postaje „svačija”.