Sad se odlučuje o sudbini zapadnog Balkana

Specijalno za „Politiku”

Prespanski forum u Ohridu okupio je nekolicinu evropskih lidera s ciljem izgradnje budućnosti zapadnog Balkana u modernoj evropskoj bezbednosnoj arhitekturi. U vremenu kada se suočavamo sa bezbednosnom krizom i posledicama pandemije virusa korona, na vrata nam kucaju i prehrambena i energetska uzbuna. Evropska unija je i dalje na dugačkom štapu za zemlje zapadnog Balkana, te politička scena njenih zemalja podseća na radnju Beketove drame „Čekajući Godoa”.

Nakon Prespanskog foruma održan je i samit NATO-a u Madridu, gde se takođe raspravljalo i o zapadnom Balkanu. Međutim, mnogo toga se promenilo u pogledu evropske bezbednosti. Rusija je, po dokumentima Severnoatlantske alijanse, 2010. godine okarakterisana kao „strateški partner”. Danas alijansa i Rusija jedna drugu vide kao glavnu pretnju.

Specijalno za „Politiku”, komentarišući odnos Evropske unije prema pripajanju zemalja zapadnog Balkana, Pahor izražava razočaranje. Kada je reč o regionalnoj inicijativi „Otvoreni Balkan”, ne razume zašto joj se ne pridruže i druge države, a naročito Kosovo. Za srpsko-slovenačke političke odnose tvrdi da su odlični.

Kako ocenjujete trenutnu političko-bezbednosnu situaciju u Evropi i kako se ona odražava na Sloveniju?

Prilike su se, posebno po neprihvatljivoj ruskoj agresiji na Ukrajinu, bitno pogoršale. Sve je postalo nepredvidljivije. Poljuljana je celokupna bezbednosna i politička arhitektura koja je nastala nakon Helsinškog dogovora i geopolitičkih promena nakon pada Berlinskog zida. Kovid još nije prošao, inflacija može da se preobrazi u recesiju. Suočavamo se s prehrambenom i energetskom krizom, a to može da utiče na socijalnu stabilnost. Ukratko, mnogo je razloga za brigu. Slovenija, inače, nije neposredno vojno ugrožena, ali deli sve probleme i brige Evropske unije, NATO-a i celog zapadnog sveta.

Pružili ste naročitu podršku Bosni i Hercegovini u dobijanju statusa kandidata za prijem u EU. Zašto? Koji je vaš komentar na zaključke Evropskog saveta i na njihovu odluku o vašem predlogu?

Drago mi je što je Evropska unija konačno razumela širenje kao geopolitičko pitanje i pozdravljam to što je Ukrajini i Moldaviji dala status kandidata za članstvo. Razočaran sam što Evropski savet nije iskoristio trenutne okolnosti i dodelio BiH status kandidata. Dobro je što je, zahvaljujući slovenačkoj inicijativi, na BiH skrenuta pažnja u završnom dokumentu. Međutim, insistira se na ispunjavanju uslova. To može da znači da će se nastaviti začarani krug, iz kog BiH neće izaći, a problemi će se gomilati.

Na Prespanskom forumu u Ohridu, na panelu o budućnosti zapadnog Balkana, zatražili ste da se Srbija i Kosovo međusobno priznaju kao države, podržavši tako zahtev nemačkog kancelara Olafa Šolca i napominjući da sadašnjim statusom ugrožavaju bezbednost zapadnog Balkana. Takođe, zatražili ste i od zemalja iz EU koje nisu priznale Kosovo da to učine. Dan kasnije premijerka Srbije Ana Brnabić iznela je kao dokaz Rezoluciju SB UN 1244, koja je na snazi i koja potvrđuje da je Kosovo deo Srbije. Ona je posebno istakla da i Evropa dokumentima insistira na normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, a ne na međusobnom priznanju. Zašto se zanemaruju dokumenti UN i EU?

Da, u formalnom smislu, premijerka i prijateljica Ana Brnabić ima pravo, a u političkom smislu razumem očekivanje da će uspešan dijalog na kraju dovesti do međusobnog priznanja. Želeo bih da taj dijalog ponovo ojača jer je njegov uspeh u obostranu korist. Obe strane, nažalost, sada, pre svega, ističu razloge zbog kojih ne mogu da ga nastave. Razumem ih, ali to nikuda ne vodi. Pomenuo bih još jednu stvar. Kao što znate, ja sam zagovornik projekta „Otvoreni Balkan”, i to od samog početka. Ne razumem zašto mu se ne pridruže i druge države, a naročito Kosovo. To je sjajna platforma za poboljšanje odnosa.

Sve je izvesnije da će, nakon događaja u Ukrajini, biti promenjena geopolitička karta. Čeka se dijalog. Male zemlje, među kojima su i Srbija i Slovenija, o tome se gotovo i ne pitaju. Gde vidite mesto ove dve zemlje u novoj podeli sveta?

Želeo bih da se Srbija što pre priključi i da onda naše dve države zajedno pripadaju Evropskoj uniji. Poštujem odluku Srbije da ne želi da pripada NATO-u. To je legitimno. Po mojoj oceni, baš sada i baš u ovim uslovima odlučuje se o geopolitičkoj sudbini zapadnog Balkana za sledećih 10–15 godina. Činjenica da EU ne želi ili ne zna snažnije da dođe u ovaj deo Evrope – imaće posledice. Na ovom prostoru će se utvrditi Rusija, Kina, Turska i zalivske države. EU nikako ne uspeva to da sagleda. I dalje ću se, i preko inicijative Brdo ‒ Brioni, zalagati za evropsku perspektivu zapadnog Balkana i njegovo priključivanje EU.

Srbija i Slovenija imaju tradicionalno dobre odnose. Kako ih dodatno unaprediti uprkos tome što je Slovenija deo EU, a Srbija želi da postane deo evropske porodice, ali da sačuva neutralnu vojnu politiku?

Vaša ocena je sasvim pravilna. Odnosi između Slovenije i Srbije su odlični, vrlo razgranati i raznovrsni. Raduje me brzi porast obima robne razmene, mnogo je razmena na području kulture, a posebno su važni međuljudski kontakti. I na političkom nivou su odnosi odlični. Verujemo da će i Srbija i EU učiniti sve da Srbija što pre postane članica Evropske unije. Vojna neutralnost nije prepreka – i u EU imamo neutralne države. Ali činjenica je da EU ima zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, za koju želimo da postane efikasnija, a prvi uslov za to je jedinstvo njenih članova.

Koja je vaša poruka Srbiji?

Slovenija i Srbija su prijateljske države. Sećam se kako sam, 2010. godine, došao u prvu zvaničnu posetu Beogradu i počeo da rehabilitujem naše odnose, koji su bili ranjeni zbog rata u Jugoslaviji i slovenačkog priznanja Kosova. Srbiji nije lako. Vidim da moj prijatelj Vučić ne može u potpunosti da računa na evropsku budućnost Srbije, zato se trudi da očuva strateške odnose na svim stranama, a to je u ovim geopolitičkim podelama sve teže i teže. Vrlo je važno da pri svim problemima Srbija jača demokratiju i kroti nacionalizam. Nadam se da će Srbija uspeti da premosti sadašnju zahtevnu geopolitičku situaciju u duhu evropskih vrednosti.