Đilasova najava izbora unela strah u opoziciju

Posle aprilskih predsedničkih, parlamentarnih i gradskih izbora opšti je utisak da je opozicija u Srbiji tako razjedinjena i liderskim sujetama pocepana da bi na eventualnom novom glasanju u narednih godinu dana za većinu ovih partija i prelazak cenzusa bio ne tako lak zadatak. To je scenario koji unosi dodatni strah u njihove redove. Osim ideoloških i konceptualnih razmimoilaženja, da li Srbiju vide u Evropskoj uniji ili u čvrstom savezu s Rusijom, da li treba uvesti obavezno služenje vojnog roka, kakav status treba da ima Republika Srpska, dešava se i da oni koji pokušaju da smire uzavrele političke strasti bivaju prozivani za saradnju sa SNS-om. Da nešto ozbiljno škripi moglo bi da se zaključiti na osnovu toga što se na nedavnom sastanku dela opozicije u organizaciji stranke Zajedno nisu pojavile partije i pokreti koji su bili u koaliciji na prošlim izborima.

Pozive da dođu na taj skup odbili su Demokratska stranka, „Ne davimo Beograd” i Narodna stranka. Jedan od razloga bio je to što je informacija o okupljanju puštena u javnost, dok se u slučaju NS Vuka Jeremića kao problem tumači i prisustvo njegovog nekadašnjeg bliskog saradnika Zdravka Ponoša, predsedničkog kandidata koalicije „Ujedinjeni za pobedu Srbije” na aprilskim izborima, koji danas predstavlja svoju novoosnovanu političku organizaciju Srbija centar. Potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić kaže da mu je bivši stranački kolega Ponoš uvek govorio da njega ništa ne zanima i da je on ostvaren čovek, kao i da je u stranci samo zato što ga je zamolio Vuk Jeremić. „A odjednom je postao kandidat za predsednika, ima svoju stranku i promenile su mu se ambicije. Želim mu srećan put. Pokazalo se da niko od ljudi koji su otišli iz Narodne stranke nije napravio ozbiljnu karijeru”, rekao je Aleksić.

Nedolazak demokrata na taj opozicioni skup lider DS-a Zoran Lutovac nije želeo mnogo da komentariše. „Dogovor je bio da se mediji ne obaveštavaju. Mediji su obavešteni. Oni koji su prekršili dogovor neka komentarišu”, rekao je Lutovac. Za nove podele opozicionari mahom krive lidera Stranke slobode i pravde Dragana Ćilasa, koga su, kako se ispostavilo, nepostojeći evropski obaveštajci nazvali „Vučićevim trojanskim konjem”. U delu opozicione javnosti može se čuti da je bivši gradonačelnik Beograda saradnik vlasti bez koga bi uzimanje Beograda, ali i Srbije bio rutinski posao.

Kako nezvanično saznajemo, u jednom od beogradskih kafića je „napisan izveštaj” navodnih evropskih obaveštajaca, sastavljen iz više novinskih izveštaja, koje je za ovu priliku doneo jedan od pripadnika proevropske opozicije. U prvom tekstu gde se, između ostalog, Đilas optužuje za kolaboraciju s vlastima, potpisnici su bili Tanja Fajon i Vladimir Bilčik. Kasnije je „greška” ispravljena, jer je jedan od kreatora dokumenta shvatio da je Fajonova postala ministarka spoljnih poslova Slovenije, pa je dokument skraćen i bez njihovih imena je ugledao svetlost dana.

Napadi na Đilasa su krenuli onog trenutka kada je otišao na sastanak s Aleksandrom Vučićem da traži nove beogradske izbore – i nije isključeno da oni budu održani u martu sledeće godine. Tako je SSP izašao s jasnom politikom da više nije dovoljno biti protiv Vučića, već se mora nešto i predložiti. To se poklapa s vremenom kada je rešio da se potpuno posveti politici, a da po strani ostavi biznis, i izašao s jasnim i konstruktivnim predlogom u periodu kada se kao država spremamo za energetski i ekonomski težak period.

Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar kaže da mu se čini da je povod za opozicioni sastanak pokušaj da se na neki način zalepe delići polomljenog krčaga saradnje. Za naš list kaže da je opozicija uz sve razlike tokom izborne kampanje imala neku vrstu koordinisanog nastupa, iako nisu bili u jednoj izbornoj koloni. „Posle izbora se čini da se ta opoziciona saradnja raspala na sitne deliće i to što se sada radi je pokušaj da se nešto od te saradnje obnovi. Od aprila stvari su otišle predaleko u smislu podela i razumevanju položaja opozicije. Drugi razlog jeste pokušaj da se iskoristi politički vakuum koji postoji, jer imamo tehničku vladu i veliko je pitanje kada će biti formirana i kada će republički parlament biti konstituisan”, kaže Klačar.

Na pitanje da li će SSP snositi konsekvence zbog činjenice da je Đilas proglašen za dežurnog krivca za sve što se dešava u opoziciji, Klačar odgovara da je sastanak dvojice političara bio potreban i da je rezultirao smanjivanjem tenzija. „Možemo da spekulišemo kakve će posledice da ostavi na SNS i SSP. Moje mišljenje je da će Đilas još neko vreme figurirati kao neko koga će opozicija proglašavati za odgovornog, ali će se protokom vremena taj pritisak na njega smanjivati. Možda bi izgubili glasače da se izbori održavaju na jesen ili do kraja godine, ali postoji dovoljno vremena da se SSP konsoliduje i da iskoristi potencijal kao najveća i najsnažnija politička partija u opoziciji”, zaključuje Bojan Klačar.