O verskoj nastavi u školama

Sredstva javnog informisanja objavila su izjavu patrijarha Porfirija u kojoj kaže da je „veoma razočaran informacijom da direktori više osnovnih i srednjih škola u Srbiji svesno obeshrabruju učenike i roditelje da se opredele za versku nastavu”.

Verska nastava je zakonom definisana i prepušteno je roditeljima i đacima da se opredele za taj izborni predmet. Neočekivane su, ali i nedopustive navedene aktivnosti direktora škola. Smatram da je potrebno preduzeti energične mere da se one spreče. Isto tako, sve dok postoje današnje zakonske odredbe o verskoj nastavi, one se moraju poštovati.

Potpuno je drugo pitanje treba li versku nastavu držati u školama i s kakvim nastavnim planom, koji bi obavezno trebalo da bude odobren od strane nadležnog ministarstva.

Osnovne i srednje škole, u osnovi, daju mladoj osobi opšte obrazovanje neophodno za život i snalaženje u današnjem vremenu, karakterističnom kako po velikoj mobilnosti ljudi, tako i po raznovrsnim komunikacionim sredstvima, koji su učinili sve delove sveta „bliskim i dostupnim”. Đaci u školama stiču znanja ne samo o svojoj zemlji i svom kontinentu, već i o zemljama na drugim kontinentima, ne samo o flori i fauni svoje zemlje, već i o flori i fauni drugih kontinenata, ne samo o istoriji svog naroda, već i drugih naroda širom planete. Iz istorije uče i o verovanjima starih naroda i o njihovim bogovima (egipatskim, grčkim, rimskim, slovenskim...), o politeizmu koji je nastao personifikacijom sila i pojava prirode. A onda đaci „uskaču” u jednu od monoteističkih religija (po svom izboru i izboru svojih roditelja) bez dobijenih znanja o uzrocima i načinima „prelaska” s politeizma na monoteizam i o mnogo čemu drugom neophodnom za razumevanje suštine religije.

Da ne dužim: mislim da i u ovom domenu škola treba da zadrži svoj opšteobrazovni profil. Đacima bi trebalo dati osnovne podatke o tome šta su religije i kako su i iz kojih potreba nastale, ukazati na raznovrsnost religija, u osnovnim crtama izložiti pet velikih današnjih religija (hinduizam, judaizam, budizam, hrišćanstvo i islam), odnose među njima, kao i njihov uticaj na društva i narode i odnose među narodima, dati pojašnjenja na relaciji religija – sekularizacija – društvene promene.

U svakom slučaju, da bi se došlo do toga šta deci i mladim ljudima, i u kojem uzrastu, izlagati u školi i šta bi za njih, za njihovo obrazovanje, a time i za porast nivoa obrazovanja društva bilo najbolje, valja organizovati javne i stručne rasprave na kojima bi se u tolerantnoj atmosferi (kakve uostalom i religije javno proklamuju) došlo do prihvatljivih rešenja.

Aleksandar Blažek,
Beograd