Ljubavna igra riđih lunja

Ovih dana pažljivi ljubitelji ptica iz Evrope i severozapadne Afrike mogu da vide riđe lunje kako krstare nebom. Ove ptice grabljivice nekada su se mogle pronaći na teritorijama koje su se prostirale sve do Irana na istoku, a danas samo poneki primerak odluta do Finske na severu ili do Izraela i Libije, na jugu. Tokom zime, riđe lunje se najčešće sele u toplije krajeve: u zapadnu Evropu ili na jug, ka Turskoj.

Ova ptica može se prepoznati po kestenjastom perju, prošaranom mrkožutim, tamnosmeđim mrljama. Kako bi bila manje primetna sa tla, donji deo krila joj je beličast, dok se leti,na manjim visinama,mogu videti i njene žute noge s oštrim kandžama. Kao i većina ptica grabljivica, ima povijen, snažan i veoma oštar kljun, namenjen komadanju hrane. Ženke su krupnije od mužjaka: visoke oko 65 santimetara i teške do kilogram i po, dok im je raspon krila skoro dva metra.

Riđe lunje gnezde se uglavnom na visokom drveću gustih krošnji, često se useljavajući u napuštena gnezda vrana i jastrebova. Kada pronađu svoj par, ove ptice ostaju sa njim do kraja života. Tokom zime okupljaju se sa ostalim pripadnicima svoje vrste kako bi lakše preživelehladnoću. Svakog proleća, u martu, obnavljaju svoju vezu uz ritual udvaranja. Ljubavna igra počinje tako što mužjak i ženka lete jedno prema drugom, a zatim naglo zaokreću u trenutku kad izgleda da je sudar neizbežan. U vrtlogu strasti, često upliću kandže i vrte se ukrug, padajući, da bi se razdvojili tek kad stignu nadomak najviših krošnji. Kad ne uspeju da raspletu kandže na vreme, ovakav let se završi smrću.

Ženka u aprilu snese od dva do tri jajeta, u razmaku od po tri dana. Na njima skoro sve vreme leži sama. Mužjak je tu da je odmeni samo nakratko – nekoliko puta dnevno, kada ona na dvadesetak minuta odleće iz gnezda kako bi jela. Mladi dolaze na svet posle mesec dana, u istom razmaku u kojem su snesena jaja iz kojih će se izleći. Najstarije ptiče ima najviše šanse da preživi, jer je najkrupnije i najsnažnije. Ostali su tu samo kao „rezerva”, za slučaj da prvenče nastrada kao plen vrana ili gavranova. Dok se mladi ne otisnu iz gnezda, roditelji ih brane od opasnosti i brinu o njihovoj ishrani: mužjak im donosi hranu, koju ženka kida na komadiće i njima puni njihove gladne kljunove. Oko šest nedelja pošto se ispile, mladunci će prvi put poleteti, ali će gnezdo napustiti tek dvadesetak dana kasnije.

Prateći roditelje, riđe lunje uče da lete i love. U potrazi za hranom najčešće se od gnezda udaljavaju do dva kilometra, ali ponekad prevale i desetostruko veću daljinu. Mlade ptice gnezde se u blizini mesta na kojem su došle na svet – najčešće u prečniku od dvadesetak kilometara od gnezda svojih roditelja.

Ove ptice hrane se zečevima, voluharicama, poljskim miševima, sitnijim pticama i beskičmenjacima. Love u niskom letu, klizeći nošeni vazdušnim strujama, opažajući svaki pokret na tlu. Kada ugledaju plen, ustreme se na njega i zgrabe ga oštrim kandžama. Ako hrane nema dovoljno, zadovoljiće se i životinjskim lešinama, zbog čega često stradaju, jer ljudi ostavljaju otrovane mamce.

D. D.