Љубавна игра риђих луња

Ових дана пажљиви љубитељи птица из Европе и северозападне Африке могу да виде риђе луње како крстаре небом. Ове птице грабљивице некада су се могле пронаћи на територијама које су се простирале све до Ирана на истоку, а данас само понеки примерак одлута до Финске на северу или до Израела и Либије, на југу. Током зиме, риђе луње се најчешће селе у топлије крајеве: у западну Европу или на југ, ка Турској.

Ова птица може се препознати по кестењастом перју, прошараном мркожутим, тамносмеђим мрљама. Како би била мање приметна са тла, доњи део крила јој је беличаст, док се лети,на мањим висинама,могу видети и њене жуте ноге с оштрим канџама. Као и већина птица грабљивица, има повијен, снажан и веома оштар кљун, намењен комадању хране. Женке су крупније од мужјака: високе око 65 сантиметара и тешке до килограм и по, док им је распон крила скоро два метра.

Риђе луње гнезде се углавном на високом дрвећу густих крошњи, често се усељавајући у напуштена гнезда врана и јастребова. Када пронађу свој пар, ове птице остају са њим до краја живота. Током зиме окупљају се са осталим припадницима своје врсте како би лакше преживелехладноћу. Сваког пролећа, у марту, обнављају своју везу уз ритуал удварања. Љубавна игра почиње тако што мужјак и женка лете једно према другом, а затим нагло заокрећу у тренутку кад изгледа да је судар неизбежан. У вртлогу страсти, често уплићу канџе и врте се укруг, падајући, да би се раздвојили тек кад стигну надомак највиших крошњи. Кад не успеју да расплету канџе на време, овакав лет се заврши смрћу.

Женка у априлу снесе од два до три јајета, у размаку од по три дана. На њима скоро све време лежи сама. Мужјак је ту да је одмени само накратко – неколико пута дневно, када она на двадесетак минута одлеће из гнезда како би јела. Млади долазе на свет после месец дана, у истом размаку у којем су снесена јаја из којих ће се излећи. Најстарије птиче има највише шансе да преживи, јер је најкрупније и најснажније. Остали су ту само као „резерва”, за случај да првенче настрада као плен врана или гавранова. Док се млади не отисну из гнезда, родитељи их бране од опасности и брину о њиховој исхрани: мужјак им доноси храну, коју женка кида на комадиће и њима пуни њихове гладне кљунове. Око шест недеља пошто се испиле, младунци ће први пут полетети, али ће гнездо напустити тек двадесетак дана касније.

Пратећи родитеље, риђе луње уче да лете и лове. У потрази за храном најчешће се од гнезда удаљавају до два километра, али понекад превале и десетоструко већу даљину. Младе птице гнезде се у близини места на којем су дошле на свет – најчешће у пречнику од двадесетак километара од гнезда својих родитеља.

Ове птице хране се зечевима, волухарицама, пољским мишевима, ситнијим птицама и бескичмењацима. Лове у ниском лету, клизећи ношени ваздушним струјама, опажајући сваки покрет на тлу. Када угледају плен, устреме се на њега и зграбе га оштрим канџама. Ако хране нема довољно, задовољиће се и животињским лешинама, због чега често страдају, јер људи остављају отроване мамце.

Д. Д.