Kiropraktičari moraju da imaju licencu za rad

„Balans medika”, koja se na svom sajtu reklamira kao prvi holistički centar zdravlja u Srbiji, a nalazi se u centru Beograda, zatvorena je zbog smrti pedesetosmogodišnjeg pacijenta koji je preminuo nakon tretmana kiropraktičara. Kada su zdravstveni inspektori Ministarstva zdravlja Srbije izašli na teren kako bi izvršili kontrolu rada te privatne zdravstvene ordinacije, ustanovili su da ona čak nema ni dozvolu za rad. S obzirom na to da su bili onemogućeni da uđu u njihove prostorije, sve podatke o zdravstvenom stanju preminulog pacijenta inspektori Ministarstva zdravlja dobili su u Institutu za ortopediju „Banjica”, gde je ovaj muškarac bio prevezen nakon pogoršanja zdravstvenog stanja.

Okolnosti ovog slučaja i kako je došlo do tragičnog ishoda ispitivaće i Više javno tužilaštvo, koje je u ponedeljak obavešteno da je 24. marta ove godine u 16.40 časova iz privatne klinike „Balans medika” u Beogradu kolima Hitne pomoći na Institut za ortopediju na Banjici prevezen pedesetosmogodišnji muškarac, koji je bio na tretmanu kod kiropraktičara zbog nameštanja prvog vratnog pršljena („atlasa”). Na institutu mu je konstatovana fraktura prvog vratnog pršljena usled čega je pacijent ostao nepokretan i odmah uveden u veštačku komu. Nakon tri meseca, muškarac M. Đ. preminuo je u subotu 9. jula na Institutu za ortopediju, posle čega je Više javno tužilaštvo dalo nalog da se obavi obdukcija.

Ono što dodatno onespokojava jeste podatak da nesrećni pacijent nije bio na tretmanu kod nekog priučenog narodnog „kostolomca” koji „namešta” kičmu u privatnosti svog doma, već kod lekara čija impozantna profesionalna biografija i dalje stoji na sajtu „Balans medike”. Kako se navodi u njegovoj biografiji, kiropraktičar za kojeg se sumnja da je pacijentu naneo povrede opasne po život završio je Medicinski fakultet, a uža naučna oblast kojom se bavio bila je fizikalna medicina i rehabilitacija, endokrinologija i vazduhoplovna medicina. On je radio kao specijalista-fizijatar u Kuršumlijskoj banji, kao profesor u Medicinskoj školi u Nišu, kao asistent na Medicinskom fakultetu u Prištini i kao fizijatar na Klinici za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju VMA.

Advokat Momčilo Bulatović, koga je angažovao brat preminulog pacijenta, u izjavi za medije ističe da u ovom slučaju postoje svi elementi krivičnog dela – klinika nije imala dozvolu za rad, a lekar nije imao licencu za bavljenje kiropraktikom. Reč je o nesavesnom lečenju bolesnika, naglašava Bulatović, koji je uveren da će Tužilaštvo ovaj slučaj okvalifikovati kao krivično delo.

Iako lekari ne žele da komentarišu šta je „krenulo po zlu” u slučaju nesrećnog muškarca M. Đ., koji je preminuo nakon frakture prvog vratnog pršljena, oni skreću pažnju na činjenicu da je veoma opasno baviti se manipulacijom „atlasa” jer se tu nalazi produžena moždina – deo centralnog nervnog sistema koji upravlja centrima od vitalnog značaja, kao što su centar za disanje i rad srca. Samo jedna nepravilna i nestručna intervencija može da dovede do fatalnog ishoda – zbog toga je veoma važno da ovu metodu sprovode posebno edukovani lekari. Nažalost, ovo nije prvi, već najnoviji u nizu slučajeva da se „nameštanje kičme” završi ozbiljnim posledicama po pacijenta ili fatalno. Iako je dugo godina bila u „sivoj zoni”, kiropraktika je obuhvaćena zakonskim propisima: Pravilnikom o bližim uslovima i načinu obavljanja metoda i postupaka komplementarne medicine, donetim još 2008, a poslednji put izmenjenim 2020. Među 12 zakonom prepoznatih metoda komplementarne medicine nalazi se i hiropraksa. Propisano je da zdravstveni radnik može da obavlja ove metode ako ima odgovarajuće zdravstveno obrazovanje, poseduje licencu (odobrenje nadležne komore zdravstvenih radnika za samostalni rad), ima rešenje resornog ministra za obavljanje određene metode komplementarne medicine. Pravilnik propisuje i programe stručnog osposobljavanja za određene oblasti, a za hiropraksu to je fakultetsko obrazovanje u trajanju od najmanje četiri godine. Određeni su i uslovi koje treba da ispuni zdravstvena ustanova kako bi mogla da pruža ovu vrstu medicinskih usluga u pogledu kadrova, opreme, prostora, medicinskih sredstava i lekova koje koriste. Pacijentima je, svakako, od koristi da znaju da prema ovom pravilniku, zdravstvena ustanova na oglasnoj tabli treba da istakne i rešenje ministra zdravlja kojim se dozvoljava zdravstvenom radniku obavljanje određenih metoda komplementarne medicine, kao i rešenje zdravstvenog inspektora da zdravstvena ustanova ispunjava uslove za pružanje ovih medicinskih usluga.

Uprkos jasnim propisima, nameštanje atlasa, nažalost, i danas rade ljudi koji nemaju nikakvu medicinsku edukaciju, a u ovom momentu aktivno je više od 500 kiropraktičara u Srbiji koji reklamiraju svoje usluge na internetu.