Киропрактичари морају да имају лиценцу за рад

„Баланс медика”, која се на свом сајту рекламира као први холистички центар здравља у Србији, а налази се у центру Београда, затворена је због смрти педесетосмогодишњег пацијента који је преминуо након третмана киропрактичара. Када су здравствени инспектори Министарства здравља Србије изашли на терен како би извршили контролу рада те приватне здравствене ординације, установили су да она чак нема ни дозволу за рад. С обзиром на то да су били онемогућени да уђу у њихове просторије, све податке о здравственом стању преминулог пацијента инспектори Министарства здравља добили су у Институту за ортопедију „Бањица”, где је овај мушкарац био превезен након погоршања здравственог стања.

Околности овог случаја и како је дошло до трагичног исхода испитиваће и Више јавно тужилаштво, које је у понедељак обавештено да је 24. марта ове године у 16.40 часова из приватне клинике „Баланс медика” у Београду колима Хитне помоћи на Институт за ортопедију на Бањици превезен педесетосмогодишњи мушкарац, који је био на третману код киропрактичара због намештања првог вратног пршљена („атласа”). На институту му је констатована фрактура првог вратног пршљена услед чега је пацијент остао непокретан и одмах уведен у вештачку кому. Након три месеца, мушкарац М. Ђ. преминуо је у суботу 9. јула на Институту за ортопедију, после чега је Више јавно тужилаштво дало налог да се обави обдукција.

Оно што додатно онеспокојава јесте податак да несрећни пацијент није био на третману код неког приученог народног „костоломца” који „намешта” кичму у приватности свог дома, већ код лекара чија импозантна професионална биографија и даље стоји на сајту „Баланс медике”. Како се наводи у његовој биографији, киропрактичар за којег се сумња да је пацијенту нанео повреде опасне по живот завршио је Медицински факултет, а ужа научна област којом се бавио била је физикална медицина и рехабилитација, ендокринологија и ваздухопловна медицина. Он је радио као специјалиста-физијатар у Куршумлијској бањи, као професор у Медицинској школи у Нишу, као асистент на Медицинском факултету у Приштини и као физијатар на Клиници за физикалну медицину и рехабилитацију ВМА.

Адвокат Момчило Булатовић, кога је ангажовао брат преминулог пацијента, у изјави за медије истиче да у овом случају постоје сви елементи кривичног дела – клиника није имала дозволу за рад, а лекар није имао лиценцу за бављење киропрактиком. Реч је о несавесном лечењу болесника, наглашава Булатовић, који је уверен да ће Тужилаштво овај случај оквалификовати као кривично дело.

Иако лекари не желе да коментаришу шта је „кренуло по злу” у случају несрећног мушкарца М. Ђ., који је преминуо након фрактуре првог вратног пршљена, они скрећу пажњу на чињеницу да је веома опасно бавити се манипулацијом „атласа” јер се ту налази продужена мождина – део централног нервног система који управља центрима од виталног значаја, као што су центар за дисање и рад срца. Само једна неправилна и нестручна интервенција може да доведе до фаталног исхода – због тога је веома важно да ову методу спроводе посебно едуковани лекари. Нажалост, ово није први, већ најновији у низу случајева да се „намештање кичме” заврши озбиљним последицама по пацијента или фатално. Иако је дуго година била у „сивој зони”, киропрактика је обухваћена законским прописима: Правилником о ближим условима и начину обављања метода и поступака комплементарне медицине, донетим још 2008, а последњи пут измењеним 2020. Међу 12 законом препознатих метода комплементарне медицине налази се и хиропракса. Прописано је да здравствени радник може да обавља ове методе ако има одговарајуће здравствено образовање, поседује лиценцу (одобрење надлежне коморе здравствених радника за самостални рад), има решење ресорног министра за обављање одређене методе комплементарне медицине. Правилник прописује и програме стручног оспособљавања за одређене области, а за хиропраксу то је факултетско образовање у трајању од најмање четири године. Одређени су и услови које треба да испуни здравствена установа како би могла да пружа ову врсту медицинских услуга у погледу кадрова, опреме, простора, медицинских средстава и лекова које користе. Пацијентима је, свакако, од користи да знају да према овом правилнику, здравствена установа на огласној табли треба да истакне и решење министра здравља којим се дозвољава здравственом раднику обављање одређених метода комплементарне медицине, као и решење здравственог инспектора да здравствена установа испуњава услове за пружање ових медицинских услуга.

Упркос јасним прописима, намештање атласа, нажалост, и данас раде људи који немају никакву медицинску едукацију, а у овом моменту активно је више од 500 киропрактичара у Србији који рекламирају своје услуге на интернету.