Dokazi u krivičnom postupku

Veoma je čudno da pravni zastupnici lica koja su izvršila najteža krivična dela pokušavaju da ta nedela na izvestan način stave u zaborav preko prigovora zbog nezakonito pribavljenih dokaza. Međutim, prevideli su da su takvi dokazi, „skinuti” sa aplikacije „Skaj”, potvrđeni iskazima svedoka saradnika i priznanjem drugih okrivljenih iz te grupe.

Norma u članu 16. Zakona o krivičnom postupku jeste takva da ne daje gotova rešenja, već postupajući sud treba da utvrdi u čemu se sastoji i da li postoji nezakonitost tako pribavljenih dokaza. Da li je to, recimo, protivno Ustavu, nekoj izričitoj normi zakona? Ti dokazi su „isplivali” tako što su stručnjaci uspeli da otključaju te „zaštićene” telefone i njihove aplikacije. Izvršioci krivičnih dela su sami svojom voljom svoja nedela „arhivirali” u tim telefonima radi dalje upotrebe za svoje potrebe u svrhu zastrašivanja suprotstavljenih klanova. Dakle, dokaze su sami pribavili i uskladištili u tim šifrovanim telefonima. Nije država nezakonito snimala ta monstruozna nedela radi upotrebe u budućem postupku. Ne, sami izvršioci su snimali i obezbeđivali takve dokaze za koje su smatrali da su stopostotno sigurni i zaštićeni i da će poslužiti za razne ucene protivnika. Ti dokazi su služili i za seirenje i međusobno bodrenje članove tih grupa.

Država Srbija je došla u posed dokaza već prikupljenih od strane samih izvršilaca i ti dokazi su samo pronađeni kod njih, kao i bilo koja druga zabranjena supstanca ili nedozvoljeni predmet. Država je, dakle, samo izvršila pregled predmeta koji je privremeno oduzet i da je u tim telefonima bila poslovna saradnja legalnih firmi ništa se ne bi ni desilo i takvi telefoni bi bili vraćeni vlasnicima.

Ponavljamo da niko drugi od strane državnih organa nije postavio nelegalne kamere radi snimanja takve grupe, već su sve oni sami odradili i uskladištili takve dokaze. Država nije pribavljala dokaze, već je oduzela one koje su sami članovi grupe pribavili prilikom izvršenja najtežih krivičnih dela. Zbog toga je reč o pokušajima zamene teza od strane pravnih zastupnika, a prava nezakonitost pribavljanja dokaza postoji eventualno onda kad se, recimo, neko nezakonito prisluškuje ili nezakonito snima u privatnom prostoru bez dozvole nadležnog suda. U konkretnom slučaju nema takvog postupanja državnih organa i oni su samo oduzeli lično pribavljene dokaze od strane kriminalne grupe kao kada se oduzima svaka druga stvar kao što su oružje, droga i slično.

Potrebno je dobrano razlikovati pribavljanje od pronalaženja već pribavljenih dokaza koje su izvršili sami članovi grupe. Ta vrsta dokaza može se izjednačiti s neposrednim svedocima koji su bili prisutni u momentu izvršenja dela. Nadležni organi su samo pregledali i izvršili uvid u deponovane snimke zastrašujućih radnji kakve do sada nisu viđene u bilo kojem krivičnom predmetu.

Simo S. Stokić,
dipl. pravnik