Докази у кривичном поступку

Веома је чудно да правни заступници лица која су извршила најтежа кривична дела покушавају да та недела на известан начин ставе у заборав преко приговора због незаконито прибављених доказа. Међутим, превидели су да су такви докази, „скинути” са апликације „Скај”, потврђени исказима сведока сарадника и признањем других окривљених из те групе.

Норма у члану 16. Закона о кривичном поступку јесте таква да не даје готова решења, већ поступајући суд треба да утврди у чему се састоји и да ли постоји незаконитост тако прибављених доказа. Да ли је то, рецимо, противно Уставу, некој изричитој норми закона? Ти докази су „испливали” тако што су стручњаци успели да откључају те „заштићене” телефоне и њихове апликације. Извршиоци кривичних дела су сами својом вољом своја недела „архивирали” у тим телефонима ради даље употребе за своје потребе у сврху застрашивања супротстављених кланова. Дакле, доказе су сами прибавили и ускладиштили у тим шифрованим телефонима. Није држава незаконито снимала та монструозна недела ради употребе у будућем поступку. Не, сами извршиоци су снимали и обезбеђивали такве доказе за које су сматрали да су стопостотно сигурни и заштићени и да ће послужити за разне уцене противника. Ти докази су служили и за сеирење и међусобно бодрење чланове тих група.

Држава Србија је дошла у посед доказа већ прикупљених од стране самих извршилаца и ти докази су само пронађени код њих, као и било која друга забрањена супстанца или недозвољени предмет. Држава је, дакле, само извршила преглед предмета који је привремено одузет и да је у тим телефонима била пословна сарадња легалних фирми ништа се не би ни десило и такви телефони би били враћени власницима.

Понављамо да нико други од стране државних органа није поставио нелегалне камере ради снимања такве групе, већ су све они сами одрадили и ускладиштили такве доказе. Држава није прибављала доказе, већ је одузела оне које су сами чланови групе прибавили приликом извршења најтежих кривичних дела. Због тога је реч о покушајима замене теза од стране правних заступника, а права незаконитост прибављања доказа постоји евентуално онда кад се, рецимо, неко незаконито прислушкује или незаконито снима у приватном простору без дозволе надлежног суда. У конкретном случају нема таквог поступања државних органа и они су само одузели лично прибављене доказе од стране криминалне групе као када се одузима свака друга ствар као што су оружје, дрога и слично.

Потребно је добрано разликовати прибављање од проналажења већ прибављених доказа које су извршили сами чланови групе. Та врста доказа може се изједначити с непосредним сведоцима који су били присутни у моменту извршења дела. Надлежни органи су само прегледали и извршили увид у депоноване снимке застрашујућих радњи какве до сада нису виђене у било којем кривичном предмету.

Симо С. Стокић,
дипл. правник