Džejms Bond kao Hadrijan

U ŽIŽI
Britanski glumac Danijel Krejg, poznat po ulozi tajnog agenta Džejmsa Bonda u filmu „Kazino Rojal”, tumačiće lik rimskog cara Hadrijana u filmu koji će režirati Džon Burman. Reč je o adaptaciji romana Margarite Jursenar „Hadrijanovi memoari”, čije su osnovne teme prolaznost i smrt, a roman je zamišljen kao skup pisama koje car Hadrijan piše svom nasledniku Marku Aureliju.

U okviru budžeta od 60 miliona dolara, snimanje filma počinje tokom proleća naredne godine u Italiji. Ekipa će snimati na lokacijama u Španiji i Maroku, a premijera filma se planira za polovinu 2010. godine.

– Hadrijan je bio izuzetan čovek i bilo je teško izabrati pravog glumca koji bi ga dočarao. Bio mi je potreban neko ko će prihvatiti izazov, a Krejg je pravi izbor – izjavio je 75-godišnji Britanac Burman, reditelj filmova „Eskalibur” „Smaragdna šuma”, „Oslobađanje” i „Panamski krojač”.
Danijel Krejg, koji 6. novembra sa nestrpljenjem očekuje premijeru novog dela špijunskog serijala o Džejmsu Bondu „Zrno utehe” Marka Fostera, trenutno se priprema za snimanje filma „Ja, Lucifer” Dena Harisa, ekranizacije istoimenog romana Glen Dankan.

Krejg, rođen 1968. godine u Česteru u Velikoj Britaniji, prve glumačke korake naučio je u pozorištu u Liverpulu, da bi ga šira britanska javnost upoznala tokom devedesetih godina u nekoliko TV serija. Na filmu je debitovao 1992, u drami „Moć pojedinca”, a holivudsku karijeru je gradio postepeno i pažljivo. Posle epizodne uloge negativca u drami „Elizabeta” Šekara Kapura i role u akcionom spektaklu „Lara Kroft” iz 2001. godine, angažovao ga je dobar prijatelj i reditelj Sem Mendes u drami „Put bez povratka” u kojoj je igrao uz Toma Henksa. Krejgova svedena i ubojita glumačka kreacija u ovoj drami bila je vrlo hvaljena širom sveta, i omogućila mu je glavnu mušku ulogu u drami „Silvija” Kristin Džefs, o životu i delu Silvije Plat. Tada ga je zapazio i uticajni Stiven Spilberg i poverio mu ulogu u drami „Minhen”, o posledicama ubistva 11 izraelskih sportista na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine.

Uloga Džejmsa Bonda došla je „kao šlag na tortu”. Bez obzira što su mnogi osporavali izbor Krejga za lik tajnog agenta 007 i tvrdili da će posle Šona Konerija, Rodžera Mura, Timotija Daltona i Pirsa Brosnana, Krejg biti „pogrešan i skaradan Bond”, on je dokazao suprotno. Dočarao je Bonda upravo kako je malo ko očekivao, kao „mašinu za ubijanje” lišenu rezonovanja i emocija, koja tek dobija dozvolu i status agenta britanske obaveštajne službe MI6.

Sada se ceo svet divi Danijelu Krejgu, mnogi ga hvale i tapšu po ramenu, a on se, kao svaki odmereni Britanac, trudi da ostane posvećen poslu i predat nimalo lakim zadacima zahtevne britanske glumačke škole. Samo u prošloj godini gledali smo ga pored Nikol Kidman u filmu „Invazija” Olivera Hiršbigela i „Zlatni kompas”, ekranizaciji istoimenog romana za decu.

-----------------------------------------------------------

Jedan od „dobrih careva”

Publije Elije Trajan Hadrijan (76-138. nove ere) bio je rimski car, Trajanov naslednik i posinak, pripadnik antoninske dinastije i treći u nizu „petorice dobrih careva”. Za razliku od Trajana, Hadrijan je bio protivnik teritorijalne ekspanzije, a umesto vojne ekspanzije težio je definisanim granicama koje se u slučaju potrebe mogu braniti. Unutar granica vojsku je držao u pripravnosti, a da bi ovu, u osnovi stajaću, vojsku držao u stalnoj pripravnosti često je lično sprovodio inspekcije i polovinu svoje vladavine proveo u provincijama. Zaslužan je za značajne promene u civilnoj upravi, njegovu važnu meru predstavljalo je izdavanje „Večitog edikta” koji se bavio sudskim postupkom pred magistratom, pravnim formulama i građanskim parnicama, i propisima o sudskim rešenjima i njihovom izvršenju. Hadrijan je održavao dobre odnose sa senatom, koji mu, međutim, nikada nije u potpunosti verovao.