Nedelja, 02.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
IZ UGLA PSIHOLOGA

Strah od neuspeha

Ako previše obraćamo pažnju na to šta će drugi reći, a komentari u vreme društvenih mreža često su zlobni i uvredljivi, počećemo da sumnjamo u sebe, zaboravljajući na uspehe u prošlosti
(Фотографије Unsplash)

Kada povremeno ne bismo doživljavali neuspeh, ne bismo bili u situaciji da naučimo nešto i to kasnije ispravimo.

Svi se različito odnosimo prema neuspehu i manje-više svi o tome razmišljamo. Ali, ako počnemo da se opterećujemo neuspehom, posledice će biti loše po nas, jer će nam opasti nivo samopoštovanja, samopouzdanja i energije da bilo šta započnemo i dovršimo.

To se odnosi na sve oblasti života, od zasnivanja porodice do uspeha u školi i na poslu, i uticaće na kvalitet našeg života.

Savremeno društvo bazira se na uspehu. Ako previše obraćamo pažnju na to šta će drugi reći i pomisliti – a komentari u vreme društvenih mreža mogu da budu zlobni i uvredljivi – možemo početi da sumnjamo u sebe i svoje sposobnosti, da zaboravimo na sve uspehe u prošlosti.

Izbegavanje svega novog

Psihički problemi će polako početi da se očitavaju i na fizičkom planu, jer će telo umorom i bolovima signalizirati da nešto nije u redu i dodatno nas odvući od onoga što bismo želeli da uradimo. Ako je takvih simptoma više, morali bismo da se potrudimo da promenimo situaciju u kojoj smo se našli. Zbog strepnje osoba oseća anksioznost kada treba da završi zadatke ili zadati posao, pa počinje da izbegava sve što otvara nove mogućnosti i upoznavanje novih ljudi. To čini zbog straha od moguće osude, osećaja sramote ili razočarenja.

Umesto da se briga javlja povremeno, srazmerno značaju događaja ili zadatka koji bi trebalo da se obavi, ona postaje hronična. Osoba gubi samopoštovanje, sebe doživljava kao manje sposobnu i vrednu od drugih, postaje manje efikasna, a otpornost na neuspeh je smanjena. Čak i mali neuspesi, koji su normalni, doživljavaju se intenzivnije. Posao se otaljava ili se odugovlači njegovo započinjanje. Na kraju, takva osoba bespomoćno gleda u budućnost, ima osećaj da više ne kontroliše situaciju u kojoj bi trebalo da nešto uradi. Zato počinje da izbegava svaku situaciju za koju misli da može doživeti neuspeh i za to nalazi različite razloge. To nije toliko ekstremno kao u slučaju ozbiljnijih psihopatoloških poremećaja, ali ovakva strepnja može poprimiti ozbiljne razmere i ugroziti mentalno zdravlje osobe.

Strah od neuspeha može se razviti u svakom životnom dobu, a pitanje predispozicija vezano je za uslove sredine i nasleđe. Tako tome mogu da doprinesu preambiciozni roditelji, koji previše brinući stvaraju prevelik pritisak na dete. Različite emocionalne traume mogu dovesti do straha od neuspeha, ali i određeni biološki i genetski preduslovi za razvijanje preterane strepnje, odnosno anksioznosti.

Kao i u drugim situacijama, dosta toga zavisi i od sredine: kako je neko bio odgajan, s kim je provodio vreme, pod čijim je uticajem bio. Ako obeshrabrivanje dolazi sa svih strana, osobi je sve teže da pokaže inicijativu i da se usudi da nešto radi.

Uticaj sredine

Društvo takođe može osuđivati uspeh, naročito u svetlu sadašnjeg pojma uspešnosti, koji se meri materijalnim kriterijumima. To dovodi do stava u društvu da mogu uspeti samo korumpirani, beskrupulozni ljudi, što je ekstremni stav i predstavlja moralnu relativizaciju, ali ujedno je i dobar razlog da osoba odustaje.

Šta može da se učini? Kao i uvek, treba sagledati uzroke straha i razmisliti šta je to što želimo, pa se više usmeriti na ciljeve, odnosno na ono u čemu želimo da uspemo u odnosu na izbegavanje neuspeha. Umesto o neprijatnim situacijama, neuspešnim događajima iz prošlosti u kojima se nismo snašli ili smo pogrešili, treba da se fokusiramo na situacije u kojima smo bili uspešni, a svako ih ima puno. Mnogo toga smo u školi ili kroz život naučili i uradili dobro zahvaljujući našim talentima i snagama. Da li ih sada zapuštamo i to neopravdano? Ako radimo sve na isti način kao i do sada, mala je verovatnoća da ćemo nešto promeniti. Da li možemo da zamenimo strah s nadom da ćemo biti uspešniji i time ohrabrimo sebe? Ako ne uspemo sada, pokušaćemo drugi put. Svi imamo pravo na neuspeh, isto kao što imamo pravo i na uspeh.

Osoba koja ne može da se snađe sama treba da porazgovara s nekim koga ceni, da sasluša novo ili potraži neko drugo iskustvo. U krajnjem slučaju tu je i stručna pomoć.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Банатмен
Туђа рука свраб не чеше. Личном истраживању дати предност у односу на саветовање. У се и у своје кљусе. Поређење само са собом од јуче има смисла. Без муке нема науке. Ширина маргине за прављење грешака мора бити довољно велика за удубљивање у сасвим нови подухват.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.