Четвртак, 29.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИЗ УГЛА ПСИХОЛОГА

Страх од неуспеха

Ако превише обраћамо пажњу на то шта ће други рећи, а коментари у време друштвених мрежа често су злобни и увредљиви, почећемо да сумњамо у себе, заборављајући на успехе у прошлости
(Фотографије Unsplash)

Када повремено не бисмо доживљавали неуспех, не бисмо били у ситуацији да научимо нешто и то касније исправимо.

Сви се различито односимо према неуспеху и мање-више сви о томе размишљамо. Али, ако почнемо да се оптерећујемо неуспехом, последице ће бити лоше по нас, јер ће нам опасти ниво самопоштовања, самопоуздања и енергије да било шта започнемо и довршимо.

То се односи на све области живота, од заснивања породице до успеха у школи и на послу, и утицаће на квалитет нашег живота.

Савремено друштво базира се на успеху. Ако превише обраћамо пажњу на то шта ће други рећи и помислити – а коментари у време друштвених мрежа могу да буду злобни и увредљиви – можемо почети да сумњамо у себе и своје способности, да заборавимо на све успехе у прошлости.

Избегавање свега новог

Психички проблеми ће полако почети да се очитавају и на физичком плану, јер ће тело умором и боловима сигнализирати да нешто није у реду и додатно нас одвући од онога што бисмо желели да урадимо. Ако је таквих симптома више, морали бисмо да се потрудимо да променимо ситуацију у којој смо се нашли. Због стрепње особа осећа анксиозност када треба да заврши задатке или задати посао, па почиње да избегава све што отвара нове могућности и упознавање нових људи. То чини због страха од могуће осуде, осећаја срамоте или разочарења.

Уместо да се брига јавља повремено, сразмерно значају догађаја или задатка који би требало да се обави, она постаје хронична. Особа губи самопоштовање, себе доживљава као мање способну и вредну од других, постаје мање ефикасна, а отпорност на неуспех је смањена. Чак и мали неуспеси, који су нормални, доживљавају се интензивније. Посао се отаљава или се одуговлачи његово започињање. На крају, таква особа беспомоћно гледа у будућност, има осећај да више не контролише ситуацију у којој би требало да нешто уради. Зато почиње да избегава сваку ситуацију за коју мисли да може доживети неуспех и за то налази различите разлоге. То није толико екстремно као у случају озбиљнијих психопатолошких поремећаја, али оваква стрепња може попримити озбиљне размере и угрозити ментално здравље особe.

Страх од неуспеха може се развити у сваком животном добу, а питање предиспозиција везано је за услове средине и наслеђе. Тако томе могу да допринесу преамбициозни родитељи, који превише бринући стварају превелик притисак на дете. Различите емоционалне трауме могу довести до страха од неуспеха, али и одређени биолошки и генетски предуслови за развијање претеране стрепње, односно анксиозности.

Као и у другим ситуацијама, доста тога зависи и од средине: како је неко био одгајан, с ким је проводио време, под чијим је утицајем био. Ако обесхрабривање долази са свих страна, особи је све теже да покаже иницијативу и да се усуди да нешто ради.

Утицај средине

Друштво такође може осуђивати успех, нарочито у светлу садашњег појма успешности, који се мери материјалним критеријумима. То доводи до става у друштву да могу успети само корумпирани, бескрупулозни људи, што је екстремни став и представља моралну релативизацију, али уједно је и добар разлог да особа одустаје.

Шта може да се учини? Као и увек, треба сагледати узроке страха и размислити шта је то што желимо, па се више усмерити на циљеве, односно на оно у чему желимо да успемо у односу на избегавање неуспеха. Уместо о непријатним ситуацијама, неуспешним догађајима из прошлости у којима се нисмо снашли или смо погрешили, треба да се фокусирамо на ситуације у којима смо били успешни, а свако их има пуно. Много тога смо у школи или кроз живот научили и урадили добро захваљујући нашим талентима и снагама. Да ли их сада запуштамо и то неоправдано? Ако радимо све на исти начин као и до сада, мала је вероватноћа да ћемо нешто променити. Да ли можемо да заменимо страх с надом да ћемо бити успешнији и тиме охрабримо себе? Ако не успемо сада, покушаћемо други пут. Сви имамо право на неуспех, исто као што имамо право и на успех.

Особа која не може да се снађе сама треба да поразговара с неким кога цени, да саслуша ново или потражи неко друго искуство. У крајњем случају ту је и стручна помоћ.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Банатмен
Туђа рука свраб не чеше. Личном истраживању дати предност у односу на саветовање. У се и у своје кљусе. Поређење само са собом од јуче има смисла. Без муке нема науке. Ширина маргине за прављење грешака мора бити довољно велика за удубљивање у сасвим нови подухват.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.