Protiv sankcija Rusiji, za sukob krive Zapad

Trenutna spoljnopolitička pozicija Srbije u vezi s ratom u Ukrajini je ispravna, smatra većina građana Srbije, sudeći po upravo objavljenom istraživanju organizacije „Novi treći put”. Preciznije, da je ta pozicija ispravna, potvrdilo je 55 odsto ispitanika, a da je pogrešna, ocenilo je 26 odsto njih, dok ostali nisu sigurni. Kada se postavi pitanje koja je to pozicija Srbije trenutno, 36 procenata ispitanika smatra da je Srbija neutralna, 31 odsto misli da je „neutralna, ali da naginje Zapadu”, 24 procenta njih kaže da je „neutralna i da naginje Rusiji”, dok sedam odsto njih smatra da je Srbija stala na stranu Rusije, a jedan odsto da je stala na stranu Zapada.

Na predstavljanju rezultata istraživanja „Rat u Ukrajini i javno mnjenje u Srbiji” juče u „Medija centru”, Dimitrije Milić, programski direktor „Novog trećeg puta”, ocenio je da se stavovi građana Srbije dobrim delom poklapaju s onim što govore mediji. Kako je naveo, portali u Srbiji su u posmatranom periodu više gravitirali ka Rusiji i bili su više antizapadno nastrojeni nego što su bili proruski. Istraživanje, sprovedeno uz podršku Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED), obuhvatilo je monitoring uticajnih medija (11 portala i blizu 17.859 tekstova objavljenih u martu i aprilu koji su se doticali rata u Ukrajini), fokus grupe i istraživanje javnog mnjenja u periodu od 13. do 19. juna na reprezentativnom uzorku od 1.285 ispitanika s teritorije Srbije bez KiM.

Na pitanje da li Srbija treba da uvede sankcije Rusiji, 72 odsto ispitanika navelo je da ne treba uvoditi nikakve sankcije, a 16 procenata misli da potpuno treba uskladiti nivo sankcija sa EU. Da će više štete od sankcija imati Zapad, smatra oko 59 odsto ispitanika, 25 odsto njih smatra da će više ispaštati Rusija. Kada je reč o glavnim uzrocima izbijanja sukoba u Ukrajini, blizu 41 odsto ispitanika označio je „želju NATO alijanse da se širi na istok i na taj način ugrozi interese Rusije”, 15 odsto smatra da je to „denacifikacija i demilitarizacija Ukrajine”, 13 odsto misli da je u pitanju „imperijalna politika koju Rusija vodi”...

Koordinator istraživanja Miljan Mladenović preneo je da 59 odsto ispitanika smatra da je Zapad kriv za sukob u Ukrajini, 23 odsto misli da je najvećim delom kriva Rusija, dok njih 18 odsto ocenjuje da su krivi Rusija i Zapad podjednako. U slučaju da Beograd uvede sankcije Rusiji, 67 odsto ispitanika kaže da bi to dugoročno predstavljalo problem za Srbiju, a u slučaju da zaoštrimo odnose sa Zapadom, 53 odsto smatra da bi to dugoročno imalo negativan uticaj na Srbiju. Ako Srbija bude prinuđena da bira stranu, polovina ispitanika bira Rusiju jer „Srbija nikada ne sme da bude na strani Zapada”, dok oni koji biraju Zapad u većini to rade „jer od Zapada puno zavisimo”.

U ocenjivanju pojedinih svetskih lidera, kao i država i saveza, najveću prosečnu ocenu dobili su Rusija (4,9), Kina (4,7), Si Đinping (4,5), Mađarska (4,4), Vladimir Putin (4,4) i Viktor Orban (4,2). Najlošije ocene dobili su Džozef Bajden (1,5), Boris Džonson (1,7), SAD (1,8) i Velika Britanija – (1,9). Kada je u pitanju medijalna (srednja) ocena, ona iznosi pet u slučaju Kine, Rusije i Putina, a jedan u slučaju Džonsona, Bajdena, SAD i UK. Vladimir Putin je u medijima dosta negativnije predstavljen od Rusije kao države, a jedina zapadna država koja je imala pozitivan „kontekst” u srpskim medijima je Francuska, kao što je i njen predsednik Emanuel Makron jedini pozitivno ocenjeni zapadni lider.

Predstavljajući rezultate analize medija i rad s fokus grupama, istraživač „Novog trećeg puta” Dragoslav Rašeta rekao je, između ostalog, da ni u jednom od blizu 18.000 članaka nisu naišli na navode o tome ima li inflacije u Rusiji. Kaže i da je većina ispitanika u fokus grupama svesna da rat u Ukrajini nije nešto što se desilo ove godine, čak ni 2014, nego da su koreni sukoba u još daljoj prošlosti. Njih gotovo 90 odsto žali ukrajinski narod, osuđuje agresiju i stradanje, ali ne doživljava ukrajinsku vladu i lidere kao legitimne i smatra da ne predstavljaju interese svog naroda.

Raste broj protivnika ulaska u EU i NATO

Da se sutra održava referendum o ulasku Srbije u EU, 53 odsto ispitanika bi glasalo protiv, a 47 za ulazak u Evropsku uniju. Kada je u pitanju ulazak u NATO, nešto preko 90 odsto ispitanika bi bilo protiv, dok bi oko 9,5 odsto njih glasalo za članstvo Srbije u toj alijansi. Čak 55 odsto svih ispitanika misli da će njihov životni standard naredne godine biti lošiji, 30 odsto smatra da će biti isti, a svega 15 odsto misli da će biti bolji. Prvi put u istraživanjima ove organizacije zabeležen je veći broj onih koji smatraju da će im životni standard naredne godine biti lošiji, a i broj onih koji bi glasali protiv ulaska u EU i NATO ovog puta je nešto veći nego u prethodnim istraživanjima.