Maltretiranje dekana

Ne poznajem sadašnjeg dekana beogradskog Medicinskog fakulteta, prof. dr Lazara Davidovića, mada sam mu, po njegovom svedočenju, bio nastavnik pre više od četiri decenije. Međutim, znam šta znači biti na čelu najvećeg (ne samo medicinskog) fakulteta u regionu i, uz to, rukovoditi velikom hirurškom klinikom. Posebno mi je poznato da je reč o međunarodno priznatom stručnjaku, „ljutom profesionalcu” koji se časno približava kraju svog radnog veka. Mnogi građani nestrpljivo čekaju da ih baš prof. Davidović oslobodi, recimo, pretećeg prskanja trbušne aorte, ali ima pojedinaca koji iz pizme, zluradosti ili obične ljudske gluposti sputavaju njegove „zlatne ruke”.

Čim je stupio na dužnost dekana, u ranu jesen 2021, on je, suočen s masovnim epidemijskim talasom kovida 19, zatražio da uslov za ulazak studenata na klinike bude potvrda o preležanom kovidu, vakcinaciji ili negativnom PCR testu. Nije to bio samo human gest prema teškim bolesnicima (na klinikama i nastavnim bazama Medicinskog fakulteta ne leči se nazeb) već i njegova profesionalna obaveza. Skandal je što je početkom ove godine tužilaštvo naložilo istragu protiv njega (podjednako je apsurdno da li po službenoj dužnosti ili po privatnoj krivičnoj tužbi koju je moralo da odbaci). Dekan je stoički istrpeo odlaske u policiju i tužilaštvo, a malo ko se zapitao kolike bi štete nastale da on nije savesno obavljao svoju dužnost.

Na slično dangubljenje naterala ga je nedavno (ista?) bizarna grupa čudaka okupljena pod nazivom „Pravo na izbor”. Pozivajući se na Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja, postavila mu je niz manje-više besmislenih pitanja na koja je on odgovorio na šest strana. Vrhunac je što su ti manipulatori u najgorem tabloidnom maniru sročili zapaljiv naslov kako je dekan „priznao”: „Kovid propusnice su bile besmislene”, pa su mu licemerno „zahvalili” jer „(n)ije mogao večno da stoji u neistini i lažima” (dakle, bio je lažov, pa je tobožnju katarzu doživeo uz njihovu pomoć?!). Pogledajmo njihovu nakaradnu interpretaciju događaja:

Na besmisleno, a po autorima „lukavo” pitanje da li fakultet „ima dokaze da je u RS postojala registrovana vakcina za kovid 19 za decu mlađu od 16 godina”, dekan strpljivo objašnjava šta je i čime se bavi ustanova na čijem je čelu, tako da „(p)rilikom vršenja registrovane delatnosti … nije nastao dokument koji sadrži traženu informaciju”. Dopušta, međutim, da su radni ljudi, studenti i pacijenti „mogli da saznaju” da postoji takva vakcina. Autori likuju što je dekan „potpisao da je … postojala registrovana antikovid vakcina za decu mlađu od 16 godina”, pa onda osporavaju postojanje njene registracije i zaključuju da je „vršen nedozvoljen eksperiment nad decom”. Našim zdravstvenim vlastima može svašta da se zameri, ali je teška optužba da su puštali u promet neregistrovane lekove. Čak i da je tako, odgovor treba tražiti od odgovarajuće agencije (zove se ALIMS), a ne od dekana koji bi bio samo nedužna žrtva.

Na osnovu dekanovog „priznanja” da i vakcinisane osobe mogu da prenesu virus, konstatuje se: „To znači da kovid 19 propusnice apsolutno nisu imale nikakvo medicinsko utemeljenje, jer je nevažno da li neko prenosi virus ’manje’. I kod ’manje’ i kod ’više’ rizik postoji!” Da li je ovako prizemno promišljanje samo rezultat blagoslovene gluposti ili i bezobrazluka? Po toj „školi mišljenja” okolnost da čoveka može da ubije struja na mestu gde je oštećen zaštitni omotač znači da izolacija „nema nikakvo utemeljenje”. Manje ili više žrtava – svejedno je. (!?)

Po beskrupuloznosti tumačenja, s prethodnim atakom na zdrav razum može da se meri izvrtanje dekanove konstatacije kako vakcinacija ne pruža apsolutnu zaštitu. Ta belodana činjenica biva pompezno (i nepismeno) predstavljena kao „jedno od retkih priznanja zvaničnih institucija Srbije da priznaju da ’vakcina’ protiv kovida 19 ne štiti primaoce od respiratora i smrti”. Sledi nastavak: „Pretpostavljamo da to nisu hteli da otkriju ranije, jer bi se ’normalni studenti i pacijenti’ pitali koja je svrha takve ’vakcine’…” Ovi đilkoši zaslužuju sažaljenje ako zaista ne razumeju da u biologiji malo šta donosi stopostotni rezultat, a da vakcinacija protiv kovida 19 smanjuje rizik umiranja za impresivnih 15–30 puta, te da je zahvaljujući njoj samo u prošloj godini sačuvano 20 miliona života. Efektivnija je od nošenja šlema na gradilištu, vezivanja pojasa u autu i niza drugih ustaljenih preventivnih mera.

U sličnom maniru Medicinski fakultet se optužuje što nije „doneo odluku da informiše studente i zaposlene o neželjenim dejstvima vakcina”. Dekan razložno otpisuje da je to obaveza drugih. I zaista, lanac odgovornosti proteže se od regulatorne agencije (pomenutog ALIMS-a), preko Ministarstva zdravlja i Instituta „Batut”, do lekara na vakcinalnim punktovima.

Nije ovde reč samo o šikaniranju i javnom ponižavanju jednog izuzetno korisnog i odgovornog, a nedužnog naučnika. Problem je što ga mračnjaci koriste, naočigled svih nas, za svoje nečasne namere. Njihova ideja je da provociraju građane svojim nesuvislostima, da neko iskreno i otvoreno okarakteriše njihovu aktivnost, da ga po ustaljenom obrascu tuže „za povredu časti” i da tako sebi pribavljaju publicitet.

Epidemiolog, profesor Medicinskog fakulteta u penziji